Ко пристаје на лаж, и живот му је лажан!

20.12.2011. аутор Драган Симовић

Реч, изговорена, а поготову написана, има велику тежину, и чудесно, скоро божанско, дејство.
Зато увек морам да одмеравам сваку реч, пре него што је запишем.
Будући да ми је знано одавно, да једна једина погрешна реч може да усмрти човека, и опет, једна једина дивотна реч може човека да врати у живот, често ухватим себе како сам притиснут бременом праисконе одговорности над речима записаним.
Али, морамо да дејствујемо, и морамо да записујемо, јер само тако сведочимо и пред онима далеким што ће после нас доћи.
Хајде да освестимо шта нам се то у последње време догађа.
Шта сневамо и шта нам се дешава!
Шта видимо и шта чујемо!
Да ли смо на јави или у сну!
На тренутке, заиста, чини ми се да се лаж и превара осећа и у самом ваздуху који удишемо.
Као да смо постали народ лажи, као да лаж и кукавичлук лебди и титра у простору око нас. Као да нисмо више друштво усправних људи, људи који следе сунчеву осу, божанску вертикалу, већ као да смо постали друштво људи-гмизаваца, друштво бедних људи.
Свако свакога лаже, и нико се више не стиди ни туђих ни својих лажи!
А то је оно најстрашније!
Изгубио се стид. Ишчилео. Некуд се расплинуо.
Србија је постала земља месечара и опсенара.
Постали смо равнодушни према свему и свачему.
Не само равнодушни према ближњима и суближњима, већ равнодушни и према самима себи.
Према својему животу, према животима своје деце.
И видимо и знамо да нас лажу; из дана у дан лажу, из часа у час лажу; они које смо управо ми изабрали да воде ово друштво, да воде ову земљу, да воде нас и нашу децу; дакле, све то лепо и видимо, и чујемо, и знамо, а правимо се луди. Или луди или равнодушни! А опасно је обоје! Управо то убија душу, убија живот!
Као да смо застрашени и ушуткани, као да смо збуњени и слуђени, као да смо месечари и опсенари!
Нити живимо нити мремо!
Већ нешто између – ни живи ни мрци!
Хајде једном да станемо испред огледала истине, и да се погледамо у лице, да се погледамо у очи.
Да видимо ко је у истини, а ко у лажи.
И докле можемо да живимо у лажи?!
Са становишта духовне науке, човек се одмах разболи кад испадне из поља истине.
До тог познања је дошла и савремена квантна медицина, а још даље је отишла информативна медицина, која ће бити и медицина и наука будућности.
Кад један народ неко време живи у лажи, он почне да губи сва својства и сва обележја словесног стваралачког народа. Постаје народ без карактера, народ утвара.
Роде мој србски, дуго си, не живео, већ гњио и умирао у лажи!
Прени се, освести се, и стани на ноге, ухвати се сунчеве осе, и погледај у Лице Бога Живога!
Погледај у лица својих ближњих, у свако се лице загледај, и свако нека свакоме каже истину, и нека се истина у свакоме огледа!
Нема сувислог и словесног живота без истине.
Јер Бог јесте Истина, и Дух јесте Истина, и Живот јесте Истина!
Све док си у лажи, имаћеш и власт лажи.
Све док си улажи, имаћеш и државу лажи.
Сви ће те лагати, све док пристајеш да живиш у лажи.
Изиђи из лажи, и реци гласно, отресито, уистини човека достојно, да не желиш више ни владу лажи, ни посланике лажи, ни председника лажи, ни министре лажи!
Изиђи из лажи, Роде мој, и нико се више неће усудити да ти прича лажи!
Ово су речи једног хималајског посвећеника.
Ако само три године живиш у истини, нико се неће усудити да изусти било какву лаж у твоме присуству!
Или ћемо изићи из лажи, или ћемо самрети у лажи!
Једно од то двоје морамо изабрати.
А све од нас самих зависи.
Ко пристаје на лаж, и живот му је лажан!