Економска криза: Повратак у тридесете?

18. децембар 2011. 07:00

Америка тврди да строге мере штедње у Еврозони воде у нови круг рецесије, има и врло песимистичних сценарија. Понављање Велике депресије спречено 2008. године, праве опасности тек предстоје

ПЕРИОДИЧНО предизборно плашење бирача у Србији фамозним повратком у деведесете, како се приближавају председнички избори у Америци, изгледа да, глобално, уступа место страху од повратка у тридесете године прошлог века.

Обамина администрација ових дана свету шаље јасну поруку: ми смо спречили да финансијски слом из 2008. године поприми размере Велике депресије од пре осам деценија. Порука је посебно циљана ка Немачкој, која жели да актуелну кризу у еврозони решава мерама штедње. То је, кажу Обамини, Меркеловој можда добро на дужи рок, али краткорочно прети сценариом из 1929-, и то не само Европи. Аналитичари широм света са лакоћом су закључили да би тако нешто веома угрозило шансе Барака Обаме да победи у скорој, поновљеној трци за Белу кућу…

И Британци, које Немачка и Француска ових дана остављају по страни европских економских токова, као да су укључени у кампању. Још раније ове године гувернер Банке Енглеске рекао је: “Спречили смо Велику депресију”.

Лондонски “Економист” нашироко се бави могућношћу понављања историје. Шок који је погодио светску економију 2008., пишу те новине, може да се мери с оним из међуратног времена, па ипак, привреда није, као тада, пала у депресију. Светска индустријска производња смањила се после 2008. за 13 одсто, а тридесетих – чак 40 одсто. Незапослен је у САД и Европи тридесетих година био сваки четврти радно способан грађанин, а током актуелне кризе, не више од 10 одсто њих (у неким земљама, попут Шпаније, али и Србије, дупло више).

“Док су политичари ’кресали’ буџете а централне банке подизале камате тридесетих година двадесетог века, политика је готово униформно била експанзионистичка после слома 2008”, пише “Економист”.
Лист додаје да би “богати свет”, ипак, могао да понови старе грешке, ризикујући да, фискалним “стезањем каиша”, упадне у невоље сличне америчкој “рецесији унутар рецесије” из 1937. и 1938. године.
“Криза у Европи веома подсећа на финансијски метеж касних двадесетих и тридесетих година, када су економије падале као домине, под притисцима штедње, недостатка новца и зајмодаваца”, наставља “Економист”.

Ево и актуелних догађаја који новинаре поменутог листа подсећају на несрећан сплет околности од пре седам и по деценија, када се Америци рецесија поновила: стимулативне мере Барака Обаме слабе, републикански претенденти на престо лармају да ће порески обвезници у будућности морати да враћају огромне дугове, штавише, и Обама – попут Рузвелта – почиње да говори о потреби да се смањи буџетска потрошња…

Америка није сама. Под Дејвидом Камероном, Британија је 2010. започела оштре мере штедње. Најдраматичније је у еврозони, где земље чланице немају валуте са флуктуирајућим курсом, и тамо стање управо највише личи на проблеме света златног стандарда из тридесетих година…

Тадашњи сценарио је “ужасно познат”, пишу британски новинари, подсећајући на слом немачке економије и ужасе тридесетих које је он произвео, мада, додају, “ниједна европска земља није на путу да изабере Хитлера”. Чланство у еврозони, као златни стандард тада, значи да неконкурентне земље не могу да снизе вредност својих валута да би смањиле трговинске дефиците. Мере штедње са собом доносе зачарани круг опадања, умањења домаће тражње и раст незапослености – тиме смањују и државне приходе, повећавају буџетски дефицит и уништавају поверење у банке и могућност враћања дугова.

Европска централна банка данас има могућности да спречи распад, без уништавања заједничке валуте евра (што је судбина која је задесила златни стандард), али, како оцењује “Економист”, не значи да ће та институција и националне владе заиста учинити што је неопходно.

АМЕРИКА: НЕСТАЈЕ СРЕДЊА КЛАСА
ПОСЛЕДЊИ попис становништва у САД доказао је тужну истину о кризи америчког сна, јер резултати пописа показују да око половина Американаца живи у сиромаштву или са ниским примањима. Попис је доказао да нестаје средња класа због високе незапослености и због слабе државне помоћи. Ниже плате су срушиле стандард милиона радника и њихових породица, пренео је “Еј-Би-Си њуз”. Мале су могућности за сиромашне и оне близу сиромаштва да дођу у бољу ситуацију. Аналитичари процењују да “ако Конгрес и државе наставе са новим резовима, у наредним годинама се може очекивати још више сиромашних и Американаца са малим приходима”.

БРИТАНИЈА: ЕКОНОМСКИ НЕПРИЈАТЕЉ
НИЈЕДНА земља не може да се брани, ако банкротира – недавне су речи британског начелника Генералштаба, генерала сер Дејвида Ричардса. По њему, највећи стратешки ризик с којим се суочава Уједињено Краљевство је економски, а не војни. Другим речима: одбрамбена стратегија Лондона је да, пре свега, задржи највиши, ААА кредитни рејтинг – без тога, неће себи моћи да приушти војску каква му треба. Лондонски “Дејли телеграф” коментарише да је, због кризе у еврозони, “могућ повратак стварне несигурности на европски континент”. Ако евро не буде спасен, проричу, настаће хаос по читавој јужној Европи. “Процветаће” неконтролисане миграције, као и организовани криминал, биће мање новца “да се спречи раст несигурности на Балкану”, као и “да неки Владимир Путин проверава где су заиста ‘црвене линије’ НАТО”.

извор: Мирко РАДОЊИЋ, Новости