ЗУБИН ПОТОК НА УДАРУ ЗБОГ ГАЗИВОДА!!!

18. 12. 2011.

Када је пре четири деценије завршена брана Газиводе на Ибру код Зубиног Потока, потопљено је на хиљаде хектара плодне земље у Ибарском Колашину, а око 8. 000 Срба морало је да напусти своја огњишта.

Читаве породице тада су, по налозима сепаратистичког руководства у Приштини, товарене у камионе и без игде ичега остављане на лединама око Краљева и Крагујевца.

Званично, брана је подигнута из два разлога: да централно Косово добије довољно воде, а електропривреда у Покрајини више струје. Незванично, и да се Срби протерају са ових простора.

У Зубином Потоку је изграђена хидроцентрала снаге 35 мегавата, а хидросистемом Ибар – Лепенац око 380 милиона кубних метара воде, колики је капацитет језера Газиводе, одводи се у Косовску Митровицу, Вучитрн, Приштину и друге косовске градове.

Највише воде користи се у термоелектранама Обилић 1 и Обилић 2, које не би ни могле да производе струју и испоручују угаљ без акумулације Газиводе.

– Располажемо једним од најзначајнијих ресурса на Косову и Метохији, а од језера, бране и хидроцентрале, због којих смо својевремено остали без половине најплоднијег земљишта у општини и хиљада становника, немамо ништа. По неким нашим сазнањима, хидроцентрала у Газиводама и хидросистем Ибар – Лепенац годишње инкасирају од шест до десет милиона евра, а све те паре остају у Приштини која неоправдано убира наше огромно богатство – каже Славиша Ристић, председник општине Зубин Поток.

Због језера и бране Газиводе, житеље Зубиног Потока многи са правом називају „богатим сиромасима“.

– Чинили смо све да преузмемо газдовање овим огромним привредним и економским ресурсом, али и у Приштини се лако не одричу језера Газиводе које им доноси огромне паре. Пошто су многе од европских сила бациле око на косовске резерве угља, од доласка међународних снага на Косово и Метохију на мети смо Кфора, УНМИК – а, Еулекса и Владе такозване државе Косово – истиче Миодраг Андрић, председник „општинске владе“ у Зубином Потоку.

У Зубином Потоку наглашавају да се све могло завршити док је Србија имала власт на Косову и Метохији али тада, на жалост, није било слуха за овдашње апеле и захтеве. Сада је много теже, јер Албанци и Зубин Поток сматрају делом „независног Косова“ и добро знају колико вреде брана, хидроцентрала и језеро Газиводе, додаје Ристић.

– Шта год да се догоди, ми остајемо овде, а језеро и брану Газиводе увек ћемо сматрати наашим богатством којим ми треба да управљамо. Немамо ништа против да вода и струја и убудуће одлазе у Приштину и друге косовске градове, али то мора да се плати. Са годишњим приходом од неколико милиона евра, Зубин Поток би брзо решио све проблеме – сматра Андрић.

Извор: ТВ Мост