Раскол у Европи и промена елита

Још у лето 2008. многи су почели да говоре о будућности „Европе на разним брзинама“ или „Европе концентричних кругова“, када се формално јединствени савез распада на групице држава, које се разликују по нивоу и темпу социјално-економског развоја.

На економске проблеме које су почеле да деле Европу су се надовезали и политички. И не ради се само о „тежинској категорији“ неких држава ЕУ и њиховом утицају на глобалну политику. За последње године ЕУ је обрасла амбициозним по својој форми и несхватљивим по суштини структурама. Иза сваког таквог пројекта се назиру интереси конкретних држава и чак конкретних политичара. У тој ситуацији чак и највеће присталице евроинтеграције тешко да могу да говоре о једној за све зони ЕУ. Још већу претњу за јединство ЕУ представља заоштравање односа „континенталне“ Европе са Великом Британијом.

И ту искрсава главно питање, од којег будућност ЕУ директно зависи: да ли грађани Уније пристају да чекају неколико година колико је лидерима потребно да поправе све своје личне грешке у финансијско-економској сфери? Искуство изборних кампања одржаних ове године говори да је мало вероватно да ће грађани чекати. На изборима у марту ове године у федерацији Баден-Вјуртемберг доживео је фијаско Хришћанско-демократски савез Меркелове који је тамо владао 58 година, а успех – опозициона странка „зелених“. У новембру опозиција је победила на ванредним парламентарним изборима у Шпанији. У Италији је под притиском јавности „неуништиви“ Силвио Берлускони био приморан да напусти свој положај премијера. У Словачкој су ванредни избори планирани за март 2012. У Француској и Немачкој ће избори бити одржани 2012-2013, а прогнозе су да ће победа припасти опозиционим снагама леве оријентације. Промене политичке климе унутар земаља ће се одразити на ЕУ у целини – рекла је за „Глас Русије“ експерт у области компаративне политикологије МГИМО при МИП-у РФ Јелена Пономарјова:

По мом мишљењу, било који систем у свом развоју пролази кроз три основне фазе или стадијума – постанка, процвата и стагнације. Даљи развој може да крене у било који правац – распада, елиминисања, или трансформације. ЕУ није искључак из правила. Ипак, за сличне трансформације она мора да води усклађену политику не само у сфери контроле буџетског дефицита и државних дугова, већ и у области заштите социјалних интереса широких слојева друштва, функционисања безвизног режима, борбе против илегалне миграције. У супротном случају бићемо сведоци даљег раста популарности националистичких, изолационистичких погледа и линије подела по унутрашњим границама које се само множе.“

Кометаришући став Велике Британије, председник Саркози је емотивно изјавио да сада постоје две Европе. „Једна се залаже за солидарност, за регулисање. Друга се руководи само тржишном логиком“. Ипак, на питање каквом ће се логиком руководити Европа „без Саркозија“ и „без Меркелове“, не може дати одговор ни сам председник Француске.

извор: http://serbian.ruvr.ru