НАД БАЛКАНОМ ЛЕШИНАРИ КРУЖЕ!Кујем време да врисак окујем,
Да надјачам муње и громове
И пробудим уснуле богове.

Над Косметом огњене олује,
Изгнаше нам и децу и стада,
Па сапети као дивљи коњи,
Бауљају од прага до прага.

Сјатили се вуци и хијене,
Реповима низ ветрове машу,
Цакле им се крвожедне зене,
Србосеке за појасе пашу.

НАД СРБИЈОМ БУНИКЕ ЦАРУЈУ!
Главе дижу малолетни старци!
Сагоревши у својој немоћи,
Пропланцима уснуше угарци.

(Буника је трава коју и стока препознаје и заобилази;
изазива дезоријентисаност)

Аутор, Слободанка М. Антић