09.12.2011 17:20 Танјуг

 09.12. 2011 Српски културни клуб

Упркос свим очекивањима, данас смо званично добили поруку да нећемо никада ући у Европу, бар не овакви кави смо. А истина је да смо измучена земља, са преко 1.000.000 незапослених (незванично чак и 2.000.000), са слабом привредом, прекомерним буџетско-чиновничким апаратом и буџетом који то не може да издржи. Дакле, далеко смо испод Шпаније и Грчке, са којима та иста Европа муку мучи ових дана, те је мало вероватно да ће неко на нас потрошити тешко стечену буџетску резерву. 

Но, судећи по виђеном у средствима информисања, упркос надљудским напорима “скромног” Божидара Ђелића и његове мудре политике према ЕУ, дуго чекана кандидатура  је  остала да виси у ваздуху. За неколицину симпатизера ДС, и оно “мало” запослених из њених редова у пренапрегнуте државне службе, ово је био страшан шок. За нас остале и није нешто ново…па о томе пишемо већ скоро годину дана.  Било како било, ова вест нас је ипак све мало уздрмала. Власт, јер пред саме изборе Европска Унија им је избила готово једини адут из руке, са којим су мислили да покупе све талоне са коцкарске зелене чоје, прикупљене од стране  народа у Србији. Сад, са обогаљеним картама у рукама, невешто проказаним од стране ЕУ, не могу више ни да блефирају потенцијалне гласаче у Србију….а избори само што нису.  За нас који у то чудо од пријема у ЕУ нисмо веровали али који смо се већ некако навикли да нам са екрана поручују да је све што се лепо дешава тамо у ЕУ, а све што је ружно, овде у Србији, остаје слична зебња-са чиме ли ће сада да наступи владајућа коалиција на следећим изборима.

Хоће ли довести неку свежу турбо фолк звезду, да би по староме систему  хлеба и игара, организовали бројне шарене манифестације, како би нас натерали да заборавимо да смо гладни? А можда ће се, кад већ постане извесно да са том варком не могу никога да преваре (јер гладан народ не уме ни плесат’), кренути да нам нуде причу како је баш тамо у Европској Унији  лоше, како и они треба да се распадну, па смо ето ми мудром политиком успели једва то да избегнемо, иако су нас молили и више пута позивали да дођемо код њих. Било како било, ови престојећи избори ће ући у анале по напору и жељи демократске власти да не напусти ту исту власт. Да ли ће се као и оних  90′ година  помињати дупли листићи, позиви у глуво доба, обећавање дуплих функција, и нерегуларно гласање- остаје само да се види. Некако верујем да ће ова власт остати демократска до самога краја.