Вашингтон – Односи САД и Пакистана, номиналних савезника у авганистанском рату, настављају да се погоршавају, после суботњег инцидента када су ракетирањем из хеликоптера НАТО-а убијена 24 пакистанска војника на сопственој страни пограничног подручја.

Иако је Исламабаду изразила саучешће због овог трагичног инцидента „у магли рата”, влада Барака Обаме није одговорила на пакистанске захтеве за извињење, поручујући уместо тога да истрага тек треба да утврди како је дошло до инцидента, досад најтежег кад је у питању такозвана пријатељска ватра, кад се уместо по непријатељима пуца по својима.

Прва верзија догађаја, који се збио у суботу око пола три ујутру по локалном времену, у међувремену је промењена. Пакистанци сада признају да су пуцали први, користећи и артиљерију, ка „сумњивим активностима” у близини њихових положаја, око 500 метара од границе са Авганистаном.

Америчка верзија је да је у току била ноћна операција коалиционих и авганистанских снага против талибана који често прелазе граничну линију и нападају њихове положаје, током које су изложени ватри са пакистанске територији, након чега су затражили подршку из ваздуха.

Пакистанци, међутим, тврде да је напад трајао близу два сата и да су већ у првим минутима, користећи процедуру за овакве ситуације, америчку команду упозорили да пуца по њиховим положајима.

Пошто напад није прекинут, у Исламабаду сада тврде да је напад био „намеран”. Пакистански премијер Јусуф Реза Гилани изјавио је Си-Ен-Ену да овај проблем не може да се реши онако како су слични решавани до сада. „Ми морамо да добијемо нешто више што ће да задовољи нашу нацију и нашу земљу.”

По свему судећи, овај инцидент је политички експлозиван колико је био и смртоносан. Антиамеричко расположење у пакистанској јавности ескалира, а из нижих ешалона армије стижу захтеви да се обустави антитерористичка сарадња са америчким снагама.

Пакистан је већ блокирао амерички транспорт кроз своју територију, затражио да се затвори база са које су полетали беспилотни „дронови” који су ракетирали склоништа терориста са обе стране границе и најавио преиспитивање укупне војне и обавештајне сарадње са Америком и њеним партнерима у авганистанском рату.

Политички најтеже је међутим одустајање Пакистана од учешћа на новој Бонској конференцији о Авганистану, која почиње идућег понедељка.

САД пакистанску сарадњу сматрају кључном за одрживи мировни споразум који би им омогућио да се до краја 2014. повуку из Авганистана. Рачуна се пре свега на утицај Исламабада на талибане, који су као покрет, пред крај совјетске окупације, и основани на пакистанској територији, уз помоћ његове војне обавештајне службе.

Нова бонска конференција, десет година од прве, треба да постави неку врсту међународног политичког оквира за послератни Авганистан, као и да реши неке политичке дилеме, као што је противљење Кине, Ирана и Пакистана идеји да САД тамо задрже извесно војно присуство и кад формално окончају ратне операције.

Уз бојкот Пакистана, свакако кључног играча у овом заплету, ови циљеви изгледају у овом моменту тешко достижни.

У Бону ће иначе бити државна секретарка Хилари Клинтон, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, француске Ален Жипе, британски секретар за спољне послове Вилијем Хејг, као и генерални секретар УН Бан Ки Мун. Све у свему, најављено је учешће око 65 шефова дипломатије и челника међународних организација.

М. Мишић

(Политика)