Дечански рукописи пред публиком среда, 23 новембар 2011 08:52 Политика

Први пут, заједно и на једном месту, широј јавности ће бити представљени вредни ћирилски рукописи из збирке манастира Високи Дечани, на изложби која ће бити отворена сутра у Народној библиотеци Србије.

Посетиоци ће моћи да виде сву уметност, значај и лепоту 33 рукописа, међу којима су Изборно јеванђеље из 13. века, рукопис који је чак старији и од самих Високих Дечана, чијој збирци припада Дечанска крмчија, један од најстаријих преписа Номоканона Светог Саве, препис познатог средњовековног романа „Варлам и Јоасаф”, Књига заклетве дечанских монаха из 18. века, са поименичним пописом дечанске братије која се заклиње на верност свом заштитнику, светом краљу Стефану Дечанском.

Аутори изложбе, Јасмина Недељковић и Владан Тријић, наводе да им је циљ био да представе најрепрезентативније и најразноврсније рукописе из богате дечанске збирке, укажу на значај који је књига имала у средњем веку, обухватајући период од 13. века до друге половине 19. века.

Изложбом „Предање Дечанских рукописа”, организованом са благословом Светог архијерејског Синода Српске православне цркве и владике рашко-призренског Теодосија, Народна библиотека Србије обележава 50 година постојања свог Археографског одељења, објаснио је управник библиотеке, Сретен Угричић.

– Обележавајући јубилеј тог јединственог регионалног научног центра за проучавање и опис ћирилских средњовековних рукописа, организујемо и дводневни међународни научни скуп „Дечани у светлу археографских истраживања”, на којем ће излагати више од тридесет учесника. Такође, објављено је и капитално издање истим поводом, монографија „Опис ћирилских рукописних књига манастира Високи Дечани”, као резултат вишегодишњег рада – рекао је Угричић.

Не чуди што обележавање пет деценија Археографског одељења, које се бави пописом, описом, истраживањем старих ћирилских рукописа, протиче у знаку Високих Дечана. Наиме, Дечанска рукописна збирка по свом значају налази се одмах после Хиландарске. Она је готово у целини очувана, што је реткост за средњовековне манастирске збирке; броји 156 књига које датирају од краја 13. века до средине 19. века. Највећи део рукописа поверен је на чување, заштиту и проучавање Народној библиотеци, десетак вредних књига налази се у манастиру Наупаре, а мањи део рукописног блага чува се и у Русији и Аустрији.