Спорим кораком, прашњавим путем, са корпом у руци стара бака шета –

 да ли ће стићи док је здравље служи на барикаду код свога детета?

У корпи неке намирнице носи, руке јој дрхте и клону од умора,

сунце је већ одавно зашло. Да ли ће стићи ? Већ свиће зора.

Барикада се сад назире, виде се људи где стоје 

промрзли, уморни и гладни, голоруки бране своје.

Баки низ образе сузе теку и за трен јој загреју лице, 

 непрестално Богу се моли, жао јој дечице.

Преморена од  дугог пута, старачка је рука намирнице дала,

на барикадама сву децу благословила и ту је вечно остала.

ЉУБА ЈЕРОТИЋ, 21 новембар 2011, ФБР