Весна Веизовић

Вероватно међу вама има људи који су чули за Николу Теслу, Јована Цвијића, Милутина Миланковића, Јована Дучића, Иву Андрића, Јосифа Панчића, Михаила Пупина, Николаја Велимировића, Вука Стефановића Караџића, Доситеја Обрадовића, Десанку Максимовић, Душка Радовића, Зорана Радмиловића, Миодрага Петровића и још не на десетине него на хиљаде имена знаменитих Срба који су нас задужили да њихово име понесе нови мост на Сави али комисија која је доносила одлуку је данас саопштила да ће се звати „мост на Ади“!

Стога су се многи запитали – Ко је Ада? Да ли могуће да је неко од чланова искористио прилику да некој својој Ади посвети име моста које заправо и није име већ локација. Или је можда то нека незванична посвета циганским мањинама? Знамо сви која је прва асоцијација на Аду! Ада Циганлија , односно политички коректно Ада Романија.

Кажу за име „мост на Ади“ забележен је 3.341 глас, док је на другом месту био предлог „Харфа“ са 1.038 гласова. Просто је за не поверовати колико смо не маштовит народ да предложимо име локације моста ( и то не било које локације) и једног инструмента. Да су бар гусле, па да се разуме!

Поставља се питање који геније је уопште предложио овако звучна имена , занемарујући силне петиције које је потписало неколико десетина хиљада грађана Србије дајући предлоге који можда нису тако „маштовити“ и музикални али су имена која као што рекох заслужују да им се памте и на овај начин.

Предлог да мост понесе име Драже Михаиловића, није ни ушао у избор комисије иако је за њега било неколико десетина хиљада људи , међутим такав нож у леђа наша власт никако није смела да забије пријатељској Немачкој. Да је неко предложио да мост понесе име Ангеле Меркел не треба ни сумњати да би тај предлог био разматран , уколико се можда већ сутра не бисмо  возикали преко „ње“, међутим проблем је што је још увек жива.

Такође не треба заборавити ни предлоге једног броја људи који су да не кажем чудни али врло не прикладни и чији би избор био прави шамар нашем народу, као што су „Мост Лејди Гаге, Ејми Вајнхаус, Зоран Ђинђић“ и сл..

Одбачени су и предлози удружења грађана и петиције које су  слате са много већим бројем потписа него што је то овај „спектакуларни“ назив. Поред свих наведених имена наших великана у области науке, књижевности, глуме по мишљењу комисије нико од њих није заслужио да мост носи његово име , нико осим Аде!

Међутим од свих имена која су била у оптицају и од свих предлога име мале Милице Ракић која је седећи на ноши страдала од агресорских НАТО бомби је по великој већини броја људи у Србији било најприкладније и најпожељније. Невина младост и будућност , угушена под молбом изданка данашње власти , насилно одузет живот као симбол свих страдалих за време бомбардовања и подсећање на чињеницу да нам чланице НАТО-пакта не могу бити пријатељи .

Власт која тренутно хара Србијом нема ни образа ни смелости да се усуди и испуни вољу народа чије се сећање , колико год они покушавали да нам га промене , неће избрисати . Поред бомбардовања, њих , садашњу гарнитуру памтићемо вероватно док смо живи, њихова (не)дела којих је свакако било – уништена војска, држава, границе испомеране, отпуштено преко двеста хиљада радника а народ доведен до крајње границе сиромаштва.

Претпоставка да када би комплетна влада скочила са моста, народ не би имао ништа против да подржи ту жртву и да да захвално име мосту по њима – “ Жртве најгоре владе икад“ је више него истинита.

Да је Јуда дошао на идеју да са својих тридесет сребрњака приреди апостолима добру вечеру , био би на много бољем гласу него што је данас. Тако исто да се власт понашала према целој Србији као што је Палма према Јагодини можда би нам било и свеједно како ће се звати овај мост јер би поред њега била бар још два, чији би назив био по вољи народа!

За крај ћу рећи само уколико неко није разумео метафору -Јуда је Јуда , чак и ако нешто подели.