БЕОГРАД – Србија се суочава са озбиљним демограФским проблемима будући да је последњи попис становништва показао да су за девет година нестала два града величине Ниша и Чачка, а демограФи упозоравају да би до идућег пописа нација могла бити још старија и малобројнија уколико изостану стратешке мере.
Према последњем попису у Србији живи 7.120.666 становника, тачније за скоро 380.000 грађана мање него пре девет година.

Tај податак није изненадио стручњаке будући да је последњих година број умрлих за приближно 30.000 већи од броја живорођене деце.

Директорка Института друштвених наука Мирјана Рашевић подсетила је да је рађање у Србији испод нивоа потребног за замену генерација које траје већ више од пет деценија.

„Број живорођених 2010. године био је за чак 34,9 хиљада мањи од броја умрлих. Уједно, 2010. година је била 19. година заредом како се у Србији бележио негативан природни прираштај“, казала је Рашевић за Танјуг додајући да је Србија међу демограФски најстаријим популацијама у Европи.

Према њеним речима, протеклих година уочљиво је исељавање становништва из Србије, а у великој мери одлазе млади и образовани људи.

Директорка Института друштвених наука указала је да се са недовољним рађањем суочава 61 земља и да је на том путу важна промоција новог система вредности и стила живота путем ширења разумевања о карактеристикама и значају популационог Фактора и одговорног понашања у сФери породичног живота, брака, одгајања деце, односа мушкарца и жене у савременој култури и репродуктивног здравља.

„Временски чинилац у популационој политици је изузетно битан јер, с једне стране, постизање позитивних еФеката у популационој сФери изискује време а, с друге, стране свако одлагање промена погоршава демограФску основу и повећава снагу њене инерције“, указала је Рашевић, додајући да су демограФи још средином 50-их година прошлог века указивали на потребу деловања у овој сФери.
Рашевић је казала да би средином овог века Србија могла бити малобројнија и старија него што је то утврђено овим пописом становништва „ако изостане интензиван, целовит, директан, дугорочан одговор стратешког типа“.

Представници Републичког завода за статистику (РЗС) слажу се да је утицај на смењење становништва имао пре свега негативан природни прираштај, одлазак људи из земље, али и бојкот пописа становништва албанске националности.

Tако је у року од девет година смањен не само број становника, већ и домаћинстава, а пораст бележи једино број станова. Повећан је и број насеља у којима нема ниједног становника.
Одлив становништва најуочљивији је у Источној Србији, али и на југу, будући да је највећи број оних који су отишли у иностранство управо из тих крајева.

Стучни сарадник Центра за демограФска истраживања Института друштвених наука Владимир Никитовић рекао је да су подаци пописа очекивани и да се не може очекивати да ће се ситуација брзо променити набоље будући да су демограФски процеси спори.

Још лошији резултати могли би да се покажу и на следећем попису будући да је, како каже, тешко надокнадити недовољан број рађања, одласке младих у најрепродуктинијем добу у иностранство, померање границе рађања…

Он је подсетио да већ 50 година Србија нема довољну репродукцију становништва и да је свака генерација која се рађа мања од претходне.

У просеку жена данас роди мање од два детета, а да би се постигла проста замена генерација неопходно је да свака жена роди бар двоје деце, казао је он наводећи да је број старијих од 65 година за 12 одсто већи од броја млађих од 15 година.

Средином 20. века рађало се 150.000 деце годишње, а прошле године рођено је мање од 70.000.

„Србији више није довољно ни да по породици буде двоје, троје или четворо деце будући да је лош тренд трајао годинама и тешко је надокнадити све демограФске проблеме“, казао је Никитовћ подсећајући да је Србија из године у годину губила од 30.000 до 40.000 становника.

Како је објаснио, деведесетих година око 300.000 избеглица из БиХ, Хрватске и расељених са Косова дошли су у Србију, али тај број није довољан да замени оне који су се у међувремену одселили.
Према његовим речима, неопходне су подстицајне мере, а за неке, како је казао, држава једноставно нема средстава – попут Стретегије за подстицање рађања.

Он је указао да је у циљу решавања демограФских проблема важно јачање економије, развој инсФрастктуре, као и инвестиције.

Никитовић је као пример навео тешке услове на селу због којих млади људи све више одлазе у градове и да би то могло да се реши новим технологијама и средствима усмереним на олакшавање рада у селима.

Србија није једина земља у региону која има такве проблеме, а стручњаци наводе да се са сличним проблемима суочавају све земље бивше СфРЈ.

Друге европске земље, међутим, увеле су подстицајне мере и осим побољшања Фертилитета проблем решиле увозом становништва, навео је Никитовић.

Да је демограФски проблем све уочљивији показује и то што је у Концепту развоја Србије до 2020. године наведено да је депопулација и демограФско старење изузетно приметно и забрињавајуће.

Шестина становништва стара је 65 и више година што сврстава Србију међу старије земље на свету, а као и у већини европских земаља у Србији је већ неколико деценија ниво рађања недовољан за просту репродукцију становништва, што узрокује депопулацију и наглашено демограФско старење, наводи се у том документу.

У таквим условима смањује се и удео становништва радног узраста, а расте коеФицијент економске зависности.

У том документу указује се да ће се реализацијом циљева, међу којима су раст запослености, БДП-а, извоза и инвестиција омогућити бржи и равномернији раст уз повећање броја запослених и раст стандарда становништва, што ће позитивно утицати на заустављање тренда старења становништва и депопулације.