Дуго времена нисам типкао ништа, што због разних проблема, што због мањка времена, што због тога што нисам хтео да размишљајући на глас негативно утичем на вољу својих сабораца са барикада у последњем боју за очување Србије на овим просторима. Тренутно седим у мраку, немамо струје. Наводно је у питању неки квар на далеководу који повезује ТС Валач и централну Србију, икао има и оних који мисле да је то притисак Србије већ почео, али о њему мало испод… Шта год да је узрок несташица струје, ова тишина је баш инспиративна. Нити смо ми Срби са Севера толико заостали као што неки из круга двојке мисле, па имамо рачунаре са солидним батеријама… О чему сам ја хтео да пишем??? … А… Да… Интегрисано управљање границама ме је натерало да се посветим овом писанију у тренуцима када размишљам како провести мој најомиљенији дан за излазак. Петак.

 Пре око два месеца седео сам са једним званичником Србије, солидни смо пријатељи па понекад попијемо кафу кад за то постоји прилике. Разговарали смо о свему што се на северу покрајине Косово и Метохија дешава, какво је стање на барикадама, које су нам могућности нарочито у светлу Меркелине визите, колико дуго можемо издржати и која су решења која могу бити прихватљива за становнике на Северу. Тада сам и по први пут чуо да је Београд предложио нека решења укључујући и већ поменуто интегрисано управљање прелазима (читај границом) и нашао сам се у неверици. О томе сам ћутао (ипак сам обећао) иако ме је то сазнање прилично притискало, а и сигуран сам да би прилично лоше утицало на мотивацију пријатеља и познаника, јер је тотална блокада Севера тек почела. Присталица сам дијалога и компромиса, али лако сам закључио да то не представља ни једно ни друго, нити смо постављајући барикаде о таквој солуцији уопште размишљали. Сврха свих наших протеста није (да се не заборави) избегаваље плаћања дажбина него коме ће се оне плаћати и ко ће их прикупљати, или повратак у пређашње стање на оно какво је било до 25. јула ове године на прелазима Јариње и Брњак, а не било какво заокруживање квази (све ми се више чини да је ова реч сувишна) Косовске државности на Северу покрајине.  На крају крајева и план од шест тачака који је био услов да мисија ЕУЛЕX дође на Косово предвиђа специфичност та два прелаза не доводећи у питање јединствену царинску територију Косова, у виду искључиве присутности једино међународног особља. Никакве царине Косова ту нема, нити граничне полиције. Болесно изгледа када се било ко из Београда у одбрани неодбранљивог позове на UNSC RES 1244 и јединствену царинску територију. То је Ки Муновим планом измењено.

Тада предложено данас актуелно. И од тога се побећи не може. Алфа и омега српске политике и ту мислим на готово све политичке странке није парола ‘Европа нема алтернативу’, него ‘Круг двојке је Европа’, и све је подређено 09.12. 2011. године. Тога су свесни како они у Бриселу, тако и у Лондону, Паризу, Берлину односно главни протагонисти Косовске државе и њеног суверенитета по сваку цену, па не хају да ове обузете лупају чиме стигну по леђима јер шаргарепа је никад ближа, па и шта је истрпети десетак удараца кад је можда дохватна?!? Борис у том датуму види једину шансу да победи на изборима, Тома је у win –win позицији. Ако добијемо (исправка ако Србија – јер ми полако то више нисмо осим декларативно) статус кандидата па и он је као новопечени еуропејац заслужан, а ако не тек милине. Ето лагане победе. Преокрет поред деклараторне предизборне прице, такође би имао користи и кад се 9.12. не би десило ништа јер би тиме добили подршку зато што су демек били у праву. Радикали једини противници ЕУ би потврдили своју ‘исправну политику’ … И тако даље … О Боже… О чему ја то причам???… А да!!! Избори су преча ствар и од Севера Космета, и од пописа и од те шаргарепе, која ће и као наведено бити само средство у наредној кампањи, али пресудно.

 Интегрисано управљање прелазима/ границом, у зависности како која страна језички тумачи појам је готова ствар што се тиче Косова, Уније, САД и Србије. Једино ово мало ‘варвара’, ‘горштака’ и ‘брђана’ на Северу Косова то није прихватило нити ће милом прихватити. У суштини поред оног Уставног суда Косова у уредби Владе Србије по питању катастра, држављанства и личних карата Републике Косова неопходних за статусно неутралне КС таблице, донекле и царинског печата, представља не формално али фактичко признање Косовске независности од стране званичног Београда и то је једина истина без обзира што ће сви у глас поновити да ‘никада неће експлицитно признати Косово’. Остаје да се имплементира, али већ договорено проузроковало је наставак преговора о још неколико ‘техничких’ питања која ће на крају прихватањем од стане Београда окончати заокруживање Републике КосовА. Ти преговори су неопходни да би се добила та шаргарепа, и зато их Београд мора прихватити, а ту су и избори. И времена је све мање. Шта има везе што ће и Срби са севера КиМ морати да користе шиптарске мобилне провајдере, плаћају струју КЕК-у, и што ће званичници Косова седети за истим столом са колегама из Србије на регионалним скуповима када је то у складу  са резолуцијом 1244??? Било би смешно да није тужно 

Дакле, рекох да је то готова ствар за све осим за нас на Северу (велико слово користим не из незнања него зато што на овај део Косова и Метохије гледам као на регију, а ко зна можда нешто и више). Једини човек коме је пошло за руком да уради немогуће је Борко Стефановић. И зато сам му захвалан. Ујединио нас је све са Севера против себе, и онога што он ради у Бриселу. Исто мисле и посланици и председници општина, и народњаци, дсс-овци, и радикали и ово мало нас демократа што има, и стари и млади, радници и студенти, колашинци и звечанци, лепосавци и митровчани. За све наведене споразум о управљању границом није прихватљив и сходно томе без обзира на све барикаде неће бити склоњене. Бико која форма присутности косовског цариника на Јарињу и Брњаку макар и он кувао кафу (а зна се да ће по споразуму имплементирати косовске законе) никада није, нити ће бити прихватљива за ово мало галско сеоце на северу Космета. Наведено решење је измењена форма граничних прелаза колико год се било ко трудио да их уфилује, улепша или прикаже њихову коначност и неопходност. Људи на Северу неће одступити јер немају где да одступе. Интегрисано управљање прелазима дефинитивно сече њихову везу са матицом, и за само један дан баца у воду све оно што су они радили 12 година да би остали део Србије. Еее… Разлаз са званичном Србијом је на видику, уствари јасан је као дан. Чак и овај напаћени преговарач, који ће некад готово сигурно кривично одговарати за учињено, рече нимало претећим тоном да ‘смо ми држављани Србије и да морамо да поштујемо одлуке своје Владе’. Ми одавде Србију волимо али волимо и себе. Од 25. јула смо почели, не нашом кривицом, да се враћамо у 1999. годину. Ни тада Срби у Митровици нису имали подршку званичног Београда који их је заборавио јер се посветио изградњи мостова (односно изборној кампањи против ДОС-а), па су се сами борили и изборили за све што сада имају. Наредних 20 –так (и више дана) су кључни дани за опстанак севера Косова и Метохије у овом облику. Неки ће рећи по први пут, а ја кажем опет улазимо у сукоб са (некадашњом-садашњом) матицом, јер је и те несретне ’99. било исто. Притисци ће бити ненормални. Прво ће наредити свим државним институцијама да обуставе учешће на барикадама (Борко је платама данас већ претио на скупштинском одбору). Претиће нам и додатним укидањем финансија. Вероватно ће се играти и са струјом и телекомуникацијама да би притисак појачали. Можда ће и затворити алтернативне путеве пошто КФОР није способан то да учини. Покушаће да нас међусобно посвађају и поделе. Пљуваће нас по медијима да би окренули што ширу јавност у Србији против нас. Све ће нам то (а и још више) радити наша вољена Србија да би нас приморала да одступимо. Замениће КФОР и ЕУЛЕX јер нам они не могу ништа без употребе силе, али ни са њом. Више неће ни бити избора, јер је и то Унија захтевала, али о томе у некој другој белешци(веома ускоро обећавам). И ја ћу разумети своју Србију, јер је у питању егзистенција 7.500.000 људи. Ако је шаргарепа гаранција њиховог бољег живота вреди жртвовати се. Неће ми бити право, али ћу издржати и то. Исто очекујем и од својих комшија, пријатеља, колега, браће, другова… Севераца!

Давне 1994. године Република Српска није прихватила добронамерни савет званичног Београда да прихвати Венс-Овенов план и то је проузроковало да исти ускрати сваку подрску Бања Луци и Србима у Босни. Чак им је Србија увела и санкције! Наредних дана очекујем исто када је у питању северни Космет. И оптимиста сам. Одбијајући слепо да слушају увек ‘мудри’ Београд Срби у Босни су добили Дејтонску Републику Српску (много већа права него по Венс-Овеновом плану). Исто очекујем и када је Север у питању. Неки рекоше да су нам барикаде последња линија одбране. Мало су погрешили. Имамо ми на Северу још кечева у рукаву, али је још рано да се о њима (јавно) говори. Биће у ближој будућности неких изненађења којима ћемо дићи улог.

А до тада будите ми добри, и орни за дане и борбе који долазе.

PS I. ако неко зна лично Стефановића нека га поздрави од мене 

PS II. Језичке грешке могуће 

извор: http://jaksicmarko.wordpress.com/2011/11/18/final-countdown-ili-kako-je-srbija-izgubila-sever-kosova-i-metohije/