Представници Федералног истражног бироа који истражују околности
терористичког напада у Сарајеву, када је вехабија Мевлид Јашаревић пуцао на
америчку амбасаду, допутовали су јуче у Београд, сазнаје „Политика” из поузданих
извора. Они су тражили контакт са врхом МУП–а Србије и успостављање сарадње.
Оперативци ФБИ би требало,после тога, да отпутују у Нови Пазар, одакле је
вехабија Мевлид Јашаревић, како би покушали да прикупе што више сазнања о
позадини прошлонедељног напада.

Како сазнајемо, у плану је и састанак са Ивицом Дачићем, министром полиције,
који се враћа из САД где је боравио неколико дана и где је, између осталог,
посетио чикашко одељење ове федералне полиције. Планиран је и састанак са
Милорадом Вељовићем, директором полиције Србије. Очекује се да амерички
истражитељи затраже све податке којима МУП Србије располаже о радикалном исламу
на Балкану.

Помоћник директора полиције Србије Саша Митровић, пре неколико месеци,
упозорио на могући терористички напад, попут прошлонедељног у Сарајеву. У
ауторском чланку под насловом „Радикални ислам као могућа безбедносна претња
Србији и Балкану”, објављеном у Ревији за безбедност, Митровић је написао да
„постоји могућност да појединац или клика отпочне са припремама или изврши
терористички акт, упркос генералном ставу лидера радикалних исламиста у Србији
да околности тренутно нису погодне за отпочињање џихада”.

Управо то се и десило у Сарајеву – појединац је сам кренуо у напад, док су се
његове верске вође, макар јавно, оградиле од терористичког акта.

Митровић је у истом чланку изнео и занимљива оперативна сазнања српске
полиције. По тим информацијама, међу радикалним исламистима Бошњацима тренутно
су најутицајније две фракције: „Нусретовци” и „Текфировци”.

„Нусретовци” су скупина под директним утицајем Нусрета Имамовића из Маоче у
БиХ и месџита (заједнице која врши верске обреде на једном месту) „Тевхид” у
Бечу којег предводи Адем Демировић. За „Нусретовце” је карактеристично
инсистирање на нужности џихада, а то је управо и најчешћа тема проповеди у
организацији ове групе.

Након терористичког напада у Сарајеву, обелодањено је да је вехабија
Јашаревић боравио у Маочи у неколико наврата, као и да је често одлазио у Беч.
Из тога се може извести закључак да је Јашаревић био припадник „Нусретоваца” и
да је посећујући њихове проповеде и дошао на идеју о нападу, иако се његов лидер
Нусрет Имамовић јавно оградио од терористичког чина у Сарајеву.
Вођа
„Текфироваца” на Балкану је Неџад Балкан из Беча. Према расположивим сазнањима,
на које се позива помоћник директора српске полиције, руководство ове групе је
донело одлуку да у проповедима не помиње џихад, али од њега, у перспективи, нису
одустали. Односи међу поменутим фракцијама тренутно су лоши, али се ради на томе
да се они поправе.

Митровић наводи да су у Србији активне и друге малобројне скупине, рецимо
„Ебу Мухамедовци” о чијем деловању помоћник директора полиције није дао неко
подробније објашњење.

„Нови припадници исламистичких група и даље долазе из редова Бошњака и
Албанаца, а у последње време је све више и Рома у Београду, Новом Саду, Суботици
и Подрињу”, написао је Митровић.

Помоћник директора српске полиције изнео је и податак да се радикални
исламисти финансирају из „централа” о којима није дао подробније објашњење, али
и од донација имућнијих чланова. Постоје и оперативна сазнања да је трговина
оружјем и наркотицима такође један од начина на који исламистички покрети на
Балкану долазе до финансијских средстава. Новац се углавном користи за „Даву”
или „позивање у Ислам” који се остварује у непосредним контактима, затим преко
Интернет презентација, али и издавачком делатношћу. У Рашкој области, пише
Митровић, у дистрибуцији електронских и штампаних материјала активни су „Studio
Ashab” из Улциња и „Kelimetul Haqq” из Плава.

….

Улога радикалног исламизма у нередима 17. марта 2004. на Косову

Средином јуна 1998. године, у Доњем Преказу, општина Србица, основана је
муџахединска јединица „Абу Бекир Сидик”, која је бројала стотинак чланова. Саша
Митровић износи податак да је члан те јединице био и Убеид Гаши, иначе један од
кључних организатора насиља на Космету 17. марта 2004. године. Гашијева радио
станица из јужног дела Косовске Митровице је тог дана прва објавила лажну вест
да су Срби убили троје албанске деце, чиме је започело насиље које је
резултирало хиљадама расељених Срба и уништавањем културно-историјских
споменика.