Митинг “Удружења жена са КиМ”: Барикаде су бедем одбране Србије

18. новембар 2011.

У четвртак, 17. новембра на Тргу републике у Београду одржан је митинг у организацији “Удружења жена са Косова и Метохије” (ЖеКиМ). Митинг је почео у 17 часова, уз присуство неколико стотина грађана. Окупљенима су се обратили магистар Павле Џелатовић, Славко Никић из “Удружења писаца и поета”, председница ЖеКиМ Десанка Топричевић и драмски писац Рајко Ђурђевић.

Скуп су отвориле чланице “Кола српских сестара” из Призрена дирљивим извођењем песме посвећене управо том граду у којем је њихово друштво и основано, након чега се присутнима, иза импровизиване жичане ограде на којој су биле постављене фотографије тројице Срба који су изубили животе од почетка актуелне кризе, први обратио магистар Павле Џелатовић који је, подсетивши да се следеће године навршава 100 година откако је Косово и Метохија враћено под окриље Србије, рекао да исту ту територију данас отимају не муслимани, већ хришћани који су заборавили на своју веру. Похваливши ЖеКиМ као организаторе скупа, Џелатовић је констатовао да би Скупштина Србије требало да се угледа на такав степен организације, а затим се негативно осврнуо на изјаве које су у задње време дали Вук Драшковић и Чедомир Јовановић. На самом крају, Џелатовић је закључио да су турски захтеви били мање злокобни, јер нису били до те мере свеобухватни као што је случај данас и додао да Срби једину наду могу да виде у највећој православној сили – Русији.

Славко Никић је у надахнутом рецитовању своје песме „Јована“ описао трагичну судбину једанаестогодишње девојчице која је на најмонструознији начин убијена у селу Клечка, када је заједно са својом мајком жива бачена у ватру од стране албанских терориста, али која и поред тога није била спремна у својој души да се одрекне своје вере и идентитета.

Представница ЖеКиМ на скупу Десанка Топричевић је поручила да барикаде на КиМ данас нису ништа друго до бедем који Србију штити од потпуног распада и безнађа. Након тога је прочитала вести које су преко „Фејсбука“ преносили косовски Срби у ноћи између 16. и 17. новембра, који су ситуацију на КиМ описали доста драматичније него што је већина домаћих медија пренела.

Последњи говорник био је драмски писац Рајко Ђурђевић, који је прво упутио поздраве амбасадору Конузину и све присутне назвао „савешћу Србије“. У изразито емотивном тону, Ђурђевић је негативно оценио рад садашње српске владе, оценивши да се та влада налази „на дну“, те јој се и не може скандирати да „иде доле“. Реагујући на констатацију министра Богдановића да многи са списка људи који су затражили руско држављанство нису са КиМ, Ђурђевић је гласно упитао да ли уопште постоје Срби који нису са Косова, уз опште одобравање присутних и повике „Сви смо ми са Косова“. Након тога је прочитао своје „Прошеније” упућено Руској Федерацији, у којем је истакао да је у тренутку кад је остао без државе која би могла да га заштити, принуђен да затражи заштиту „мајчице Русије“.

Скупу су присуствовали и чланови Српског народног покрета Наши. На крају скупа „Коло српских сестара” из Призрена је извело песму „Видовдан“. Након завршетка скупа организаторке су позвале све заинтересоване да се пријаве за одлазак на барикаде који је заказан за 26. новембар, док је повратак планиран следећег дана. Скуп је прошао без икаквих инцидената.

Извор НСПМ, СНП Наши

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=4165