"Тржишта ће на банкрот Грчке одреаговати општим хаосом, који ће завладати и грчком економијом. Настала ситуација биће слична оној у коју је запала Русија 1998. године", истакао је овај експерт, додајући да је тржиштем завладала атмосфера неизвесности.

Грчка притом неће имати предности које би могла да добије наглом девалвацијом националне валуте, као што је то био случај са руском рубљом и аргентинским пезосом после банкрота Аргентине 2001. године, пошто ће та земља и даље користити заједничку европску валуту.

"У случају да се ситуација и не одвија по том сценарију, Грчкој и даље прети банкрот, јер ће без новца остати до децембра. Атина је у обавези да измири дужничке обавезе средином децембра када ће јој новац бити преко потребан", сматра Берисфорд-Смит.

Грчка ће највероватније добити редовну траншу помоћи од око 8,5 милијарди евра и покушаће да спроведе оштре мере штедње, које у дугорочној перспективи неће бити довољне, због превисоког дужничког оптерећења. Европска комисија прогнозира да ће суверени дуг Грчке бити близу 200 одсто бруто домаћег производа (БДП) и 2012. и 2013. године.

"Уколико однос суверног дуга према БДП износи, на пример 120 одсто, а кредитне камате пет процената, на враћање само камата одлази до шест процената БДП, што је једностано неиздрживо. Сервисирање дуга за Грчку и Италију мора да буде јефтиније него сада", сматра експерт ХСБЦ.

На појефтињење сервисирања дуга може да утиче буџетска унија, исплатом камата заједничким средствима или преласком на јединствене обвезнице еврозоне са мањим приносима од приноса обвезница презадужених земаља.

Европски лидери су кренули правим путем на октобарском самиту, али камен спотицања и даље остаје питање значајног повећања европског стабилизационог фонда.

"Стабилизациони фонд мора да буде много већи, а општи је став да би требало да буде око два билиона евра. Проблем је само одакле ‘намаћи’ толики новац", каже овај експерт.

Дужнички проблеми Грчке и других земаља скупо ће коштати Европу, али без обзира на озбиљне проблеме, не постоји велики ризик од распада еврозоне.

"Игра се завршава уколико се из валутног блока повуче Немачка, али то се неће десити", уверен је Берисфорд-Смит. Остале земље такође неће журити са сличном одлуком, а механизам "принудног избацивања" из еврозоне не постоји.

Једина варијанта је да нека од земаља учесница, Немачка или Француска, учини неподношљивим живот некој од презадужених земаља, тако да ће се оне добровољно и једнострано повући, што је крајње ризична стратегија.

"За сада није јасно шта се може десити у том случају, али могу се очекивати крајње трагичне последице", тврди експерт.

Избацивање Грчке из еврозоне се једноставно не исплати, пошто је део кредита тој земљи одобрен на бази билатералних односа са другим чланицама еврозоне, којима Атина сада дугује око 47 милијарди евра. У случају погоршања односа са Евопом све до раскида, Грчка ће највероватније одбити да отплаћује та средства.

ХСБЦ прогнозира да ће до привредног пада у еврозони доћи већ у четвртом кварталу без обзира на развој дужничке кризе. Слабе шансе за раст БДП има Немачка, а ниједна земља из јужних делова еврозоне неће исказати раст у четвртом кварталу, с тим што темпо пада у целој зони евра може да буде на нивоу од 0,5 одсто.

За 2012. годину ХСБЦ прогнозира раст БДП еврозоне на нивоу од 0,5 одсто, што се подудара са очекивањима Европске комисије.

Берисфорд-Смит упозорава да европске берзе очекује тешка година, чак и ако се дужнички проблеми у извесној мери превазиђу, и сматра да је потребан дуги низ година како би се привреде и финансијска тржишта потпуно опоравили.

(Танјуг)