Иако је Влада планирала да се следеће године задужи додатних 230 милиона евра, економиста Миленко Поповић се боји да то неће бити довољно. Како објашњава, постојећи ниво јавне потрошње неће бити довољан да задовољи све потребе. „Једино што може да сруши ову пројекцију су директне стране инвестиције. Међутим, у годинама кризе, стране инвестиције су реалне као што је реално да вам се посрећи да нешто добијете у коцкарници“, каже Поповић. Стране инвестиције су ове године мање за око 40 одсто, а Поповић наводи да Црна Гора треба да се окрене индустријској производњи, која је готово на издисају.

Нацртом буџета предвиђено је смањење државне потрошње за свега милион евра, јер су планирани расходи од 1,252 милијарде евра. Као такав, буџет није ни развојни ни социјални, каже председник скупштинског одбора за економију Александар Дамјановић. Он додаје да је јасно да буџет не би био одржив без нових задужења и упозорава да Црна Гора, након што се прошле године задужила око 500 милиона евра, улазу у опасну зону презадужености. „Полако се улази и зону великог задужења јер се за три године дуг према иностранству утростучио и поставља се питање да ли се и колико дуго може са оваквом економском политиком“, оцењује Дамјановић.

Задуживања

Црна Гора је крајем септембра прошле године реализовала прву емисију евро-обвезница, којима је прикупила 200 милиона евра. Рок за измирење тог дуга је пет година, а у међувремену ће се у годишњим ратама отплаћивати камата која ће укупно бити скоро 80 милиона евра. Почетком априла, Црна Гора се још једном, због сервисирања претходних дуговања и крпљења буџетских рупа, задужила за још 180 милиона евра на међународном тржишту капитала. Новац је поново позајмљен на пет година, а камате ће, само за ову позајмицу, коштати више од 65 милиона евра. Након тога, Црна Гора се и код Светске банке задужила за око 60 милиона евра.

Професор Миленко Поповић каже да садашњи ниво дуга, који је на нивоу од око 44 одсто бруто друштвеног производа (БДП), још увек није драматичан, али и упозорава да ће расти. „Тим пре јер је реално очекивати да ће ова криза трајати јако дуго – десет, двадесет година“, очекује Поповић.

Александар Дамјановић наводи да влада уместо задуживању треба да ради на бољој наплати пореза, измени пореске политике и бољој наплати царина и акциза. „Питање је и да ли се са оваквих расходима могу сервисирати постојеће обавезе, социјална давања и слично. Мислимо да се мора наћи простор за нове приходе, да алтернатива задуживања води у дужничко ропство“, оцењује Дамјановић.

Штрајкови

Нацртом буџета, највеће повећање расхода предвиђено је за пензије, социјална давања, камате и зараде буџетских корисника, док су за 25 одсто смањени трошкови за субвенције, набавку опреме, репрезентацију, путовања.

Последњих година међународне финансијске институције указују да се мора смањити број запослених у јавном сектору, али, и поред разних најава, влада још увек не прибегава смањењу државног апарата. Опозиција и део невладиног сектора тврде да запослени у државној администрацији и чланови њихових породица чине главно бирачко тело владајуће коалиције.

Очекује се да наредне године зараде запосленима у јавном управи и пензије порасту за свега неколико процената. Црну Гору потресају штрајкови запослених у здравству и судској администрацији који траже повећање зарада и до 100 одсто. Медицинске сестре и правници запослени у судовима имају зараде око 300 евра, знатно испод републичког просека.

Влада ове године планира и да приватне компаније помогне са 10 милиона евра, за разлику од ове када их је помогла са 77 милиона евра пореских обвезника. Највише новца отишло је за субвенције Жељезари, која је након две неуспешне приватизације банкротирала и Комбинату алуминијума, који је у великим тешкоћама и коме такође, судећи према најавама, прети банкрот.

(Дојче веле)