Демонстрације у сиријским градовима су већ обична ствар – антивладини протести се настављају од марта. Према информацији ОУН у сударима је погинуло 3,5 хиљада људи (што и јесте повод за санкције Запада против режима Асада). Ипак последњих дана су митинзи променили вектор: десетине хиљада демонстраната је изашло на улице у подршку председника. Радикалну промену је изазвала одлука Арапске лиге да избаци Сирију из организације 16. новембра. Манифестанти су се озбиљно наљутили: напали су неколико страних амбасада, породице турских дипломата су хитно напустиле Дамаск. Одлука Арапске лиге се није допала ни властима Сирије, једне од земаља оснивача те организације. Дамаск захтева од Лиге сазивање самита, арапски свет не даје одговор.

Буквално ових дана Арапска лига је понудила Дамаску своју „путну карту“ за излазак земље из кризе – и Сирија је на тај план пристала. Ипак није прошло ни недељу дана а Лига је изјавила да Асад не поштује „карту“. Сергеј Лавров је подсетио новинаре да је одмах после утврђивања „путне карте“ Париз изјавио да је тај план мртав, а Вашингтон јавно посаветовао опозицију Сирије да не реагује на позиве Асада да одустане од оружја у замену за амнестију. Запад подстиче радикално крило сиријске опозиције да се придржава курса на промену режима и да одустаје од било којих позива за дијалог.

Необична за Исток брзоплетост у одлукама Лиге је знак да се одлуке доносе по диктату западне коалиције, рекао је у интервјуу за „Глас Русије“ експерт оријенталиста Борис Долгов:

„Водеће западне земље схватају сиријски режим као савезника Ирана, Сирију као земљу која подржава радикалне палестинске покрете. Руководство западних земаља види режим Башара Асада као противника који се мора заменити неким лојалнијим режимом. То је стални притисак на режим Асада – па и последња одлука Арапске лиге је део политике Запада“.

Чињеница да је Нато коалиција изабрала Дамаск за следећу жртву већ одавно није тајна, наглашава стручњак Руског института стратешких истраживања Аждар Куртов:

„Читава информациона кампања, осуде Асада, покушаји да се у то увуку савезници Сирије у арапском свету сведоче само о једном: Сирија мора постати наредна жртва експеримента који су замислиле САД за Блиски Исток. Статус сталне чланице СБ даје Русији и Кини могућност да бар стане на пут легитимизације тих напора, који су усмерени на дестабилизацију и свргавање режима Асада војним средствима. То што се догодило Либији не сме да се понови у Сирији“.

Треба рећи да „арапско пролеће“ које полако прелази у „зиму“ није део планова свих савезника Вашингтона. Министар спољних послова Израела Авигдор Либерман је изјавио да Тел Авиву не треба државни преврат у Сирији – он и без тога има довољно проблема после свих револуција у суседним земљама. Запад ће сад морати да гради односе са новим „блискоисточним демократијама“, расположеним антиизраелски. И читава та политика води ка већем притиску на његову земљу. Једноставно говорећи, боље имати стабилног непријатеља, него непредвидљивог пријатеља – тако је коментарисао речи министра израелски политиколог Алекс Коган:

„Нас не радује то што чини сиријски режим. Али он је мање-више стабилан. То је непријатељ који има некакве кочнице. А могу га заменити неки који су скроз без кочница. Ако узмемо у обзир да Сирија има не само ракете – последице је тешко предвидети. „Арапско пролеће“ су рекламирали људи који нису имали представу шта ће на крају испасти, ко ће доћи на власт после оних које покушавају да свргну“.

ЕУ наставља своју причу: Брисел је у понедељак увео строже санкције против Сирије, додао још 18 имена сиријских чиновника у „црни списак“. У списку организација чији су активи у ЕУ замрзнути има 19 сиријских компанија.

Москва је уверена да санкције нису излаз. Не треба подстицати опозицију на нове немире и наоружавати екстремисте, већ помоћи сукобљеним странама да успоставе дијалог. О томе ће се говорити на сусрету Сергеја Лаврова и делегације опозиције Сиријског националног савета, која је допутовала у руски главни град. У Дамаску су такође убеђени да ће посреднички напори Русије бити од користи. И надају се да Москва и Пекинг неће дозволити да се у Сирији понови либијски сценарио.

(Глас Русије)