Сергеј Шматко

Сергеј Шматко

Реакција немачког министра економије на руски предлог уследила је оперативно. Било је изјављено да никакви додатни споразуми у датом случају нису потребни. Стране могу да одмах започну да разматрају детаље пројекта.

Редак случај када великом послу уз учешће Русије у ЕУ не подмећу ногу од првог корака. Очигледну и скривену дискриминацију руски извозници осећају на себи на сваком кораку. Министар иностраних послова Сергеј Лавров објавио је још 2007. године овакве поражавајуће податке: кривицом Запада било је осујећено 13 великих послова у укупној вредности од 50 милијарди долара. Слушаоци могу да се сете једног од последњих очигледних примера, када је куповина фирме Опел од стране руско-канадског конзорцијума била осујећена због грубог мешања САД из чисто политичких мотива, што Вашингтон чак није ни скривао.

Ипак, руски инвеститори не смањују активност у Европи. По подацима Немачког центра за истраживање тржишта, одељења берлинског Слободног универзитета, до 60 великих руских предузећа бави се директним инвестицијама у иностранству.

Углавном се то дешава у три сектора – енергетском, сировинском и металуршком. При томе до половине руских улагања капитала отпада на ЕУ.

Извозни потенцијал руских компанија много је разноврснији него што се може судити по његовој сировинској компоненти. Шта спречава проширење робне номенклатуре? Мишљење Владислава Белова:

– Уобичајена је представа да смо ми сировинска сила. Одавно је време да прекинемо да меримо потенцијал Русије по оном извозу који имамо. Стално се увећава удео предузећа која избацују производе са великом додатом вредношћу. То се тиче и сировинских грана, и прерађивачких. Желимо да извозимо не нафту, већ бензин, не гас, већ петрохемијске производе. Овде нас не пуштају. Ако ступимо у СТО наше шансе ће се повећати не само за сировинске, већ и прерађивачке гране.

Није тајна да говоре и о лошем имиџу који имају руске фирме у ЕУ. Не носе ли предрасуде умногоме вештачки карактер?

– То је и вештачки карактер, и недовољни напори руске државе за његово побољшање, сматра Владислав Белов. Нећемо се мирити са тим стањем које постоји на Западу. Сами морамо да побољшамо свом имиџ – активније и компетентније. У првом реду на нивоу региона.

Што се тиче предрасуда у погледу руског бизниса, овде је рецепт универзалан: поверење се осваја не одједном, већ дуготрајном сарадњом. Европски партнери који више година раде са Русима, постепено су се уверили у њихову поузданост. У своје време Владимир Путин је иступајући у Минхену изјавио: Руси иду у Европу не са Калашњиковом, већ са новцем. И овај новац ништа није гори од америчког или кинеског.

Гаспром започиње експанзију на малопродајно енергетско тржиште Европе. Концерн је купио малу фирму Енваком Сервис, која је испоручилац електричне енергије и телекомуникационих услуга у Немачкој. Фирма сервисира око 500 хиљада клијената. Такође Гаспром преговара са RWE о формирању мешовитог предузећа у Европи.

Гаспром, који већ игра улогу великог испоручиоца горива на великопродајна тржишта Европе, коначно почиње да осваја и малопродајно тржиште. Истина, да би добио приступ коначном потрошачу, руски концерн је зашао са друге стране, не гасне. Холдинг је купио немачку енергетску и телекомуникациону фирму Енваком Сервис. За аналитичаре посао није био неочекиван. О својим плановима Гаспром је саопштио још средином октобра, када се обратио у антимонополни ресор Немачке за дозволу. За протекло време експерти су успели да детаљно проуче компанију и логику самог посла. Коментар представника Руског гасног удружења Михаила Јермоловича.

– Годишњи промет компаније је око 75 милиона евра и клијентска база од 500 хиљада потрошача. Углавном је то мобилна веза, телефон и интернет, тако и продаја електричне енергије. Електрична енергија заузима четвртину у промету, гаса нема. Зато може да се учини да Гаспрому овај актив није потребан. Али ради се о томе што управо у електроенергетици фирме добијају највећи приход. То је врло повољан сегмент. И одавно је познато да Гаспром жели да уђе у електроенергетски бизнис. То затвара бизнис-схему и омогућава оптимализацију прихода. Гаспром заиста испољава интересовање за производњу енергије. Концерн чак преговара са једном од највећих енергетских компанија Немачке – RWE – о формирању мешовитог предузећа. То ће омогућити да се обједине централе у Немачкој, Великој Британији, Белгији, Холандији и Луксембургу.

Међутим, руска компанија може да има проблеме. Европска комисија, која никада није испољавала нежна осећања према концерну, може да нађе да посао представља кршење Трећег енергетског пакета. Документ, да подсетимо, забрањује испоручиоцима гаса да буду истовремено власници гасовода на територији ЕУ. Формално Енваком Сервис нема везе са гасом. Али нико не зна шта се дешава у главама европских чиновника при помену Гаспрома. Мишљење Тимура Хајрулина, заменика начелника аналитичког одељења инвестиционе компаније Грандис Капитал.

– Заиста, могу да се појаве примедбе у погледу Гаспрома зато што већ сада постоје трвења између великих потрошача и Гаспрома, против њега се улажу тужбе. Пре тога су већ постојали преседани када је Гаспром хтео да купи актив, али му нису давали. Можемо се сетити примера британског Џентрика, када је Гаспром изјавио да купује актив, али посао није реализован.

У сваком случају, у Гаспрому и његовим европским одељењима расположени су оптимистички. Председник немачког представништва саопштио је да је циљ компаније освајање 10% немачког тржишта електричне енергије за корпоративне клијенте.

(Глас Русије)