Предраг Николић: Наручено убиство

Свирепо убиство Сава Мојсића још један је у низу сличних или истоветних догађаја у више од 130 година дугом процесу расрбљивања јужне српске покрајине. Овај процес, иначе обележен нечувеним терором и вандализмом, осмислиле су и покренуле Аустроугарска и Италија, подржао је Хитлеров „Трећи Рајх“ и данас НАТО и САД, а у основи су исти геополитички интереси чија је суштина одузимање Космета од Србије и протеривање српског народа са његових вековних огњишта. Арбанаси са КиМ и албански народ у целини, будући примитиван и дивљи, само је истурени живи штит англосаксонских освајача у њиховом сновима о потпуном овладавању европским југоистоком. Србија није једина, али је најтежа и највећа препрека на том путу. Црна Гора и Македонија, једна забављена криминалним пословима своје врхушке, а друга евроатлантским лажама и паралажама, нису ни свесне да је иста омча стегнута и око њиховог врата. Врло брзо ће се на удару овог, у Лондону, Бечу и Риму осмишљеног пројекта изградње велике Албаније, наћи и Грчка.

Према српском народу се, ваљда због његовог немирења са намењеном му судбином, англосаксонски инспиратори светских зала односе са нескривеном, рекло би се патолошком мржњом. Англосаксонски мозак карактерише једна посебна врста хипокризије способна да своје себичне и покварене интересе увије у обланде наводног општег добра. Тако се одустајање од сопствене постојбине, духовности и културе и предаја криминално-терористичкој врхушки у Приштини приказује као успех садашње власти у Београду на путу ка ЕУ и изградњи европске Србије. У политици су разна чуда и преваре могуће, једну смо видели 2008. г. при формирању садашње коалиције, али англосаксонским болесним умовима ова игра сигурно неће успети. Капитулантству и срамотном ћутању званичног Београда с једне стране, те бандитизму криминалаца и терориста из Кфора и Еулекса с друге стране, испречио се народ, миран у протесту и непоколебљив у жељи да опстане на сопственом огњишту. Ни НАТО сила, ни презирна страшљивост српске власти не могу нађачати легитимне тежње косметских Срба. На Андрићевом венцу су и даље чврсти у свом настојању да се приближе ЕУ, али и свесни да ако то желе, морају најпре опстати. Прихватајући диктат из Брисела и окрећући главу од голготе сународника, они ће тешко опстати. Англосаксонци, опет, што год учине, биће на губитку. Ако силом сломе отпор Срба на барикадама, то ће бити опело за њихове слуге и послушнике у политичком и неполитичком животу Београда. Ако, с друге стране, пристану на статус кво, имаће још једну нефункционалну државу, још једног, попут Босне, мртваца на вештачком дисању.

Зато се и прибегло ономе у чему су Англосаксонци једино добри – тероризму. НН лица долазе ниоткуда и убијају Србе, након чега Еулекс преузима истрагу, али се егзекутори никад не пронађу. Томе доприноси и званична Србија јер се увек зна да неће ништа покушати сем стерилних и немуштих позива на „ефикасну истрагу и откривање починиоца“. Као по обрасцу, увек оваквим догађајима претходи посета неког европског званичника који својим изјавама, као у овом случају Карл Билт, напросто буду сигнал одобравања терористичких акција Арбанаса. Превише је шаблона да би се могло помислити на случајност. Починиоце вероватно никада нећемо пронаћи, али је јасно ко су инспиратори: Де Марњак и Ерхард Древс! Њих Србија мора да стави на потернице.

Сава Мојсић је још једна трагична жртва положена у темеље српске борбе за слободу и достојан живот. Целокупно српство данас мора саучествовати у болу породице Мојсић, а Србија и Српска треба да помогну Србима на Космету у натчовечанским напорима и величанственој борби. Јер њихова борба је и борба за слободу и достојанство све српске деце сутра.

Аутор је директор Центра за стратешку сарадњу

ИЗВОР: pravda.rs