Себичност као врхунска вредност

12.11.2011 09:22

Живимо у времену отуђења, мањка моралности, човечности, истицања личних потреба над колективним. Крши се реч Божија и овај живот се претвара у личну самопослугу, себичност као врхунска вредност је сивило новог доба. Галерија ликова специјалних кодова комуникације, губитка сопственог идентитета личности.

Што је човек духовнији то има мања права у овом животу, али се без борбе и труда не може задобити смирење. Исус Христос је пукао на трговце који су скрнавили храм Божији, побацао им је робу и столове и викао на њих. Он, који је на погубљењу био миран и у најтежим мукама на крсту рекао:

Опрости им Оче, не знају шта чине.

Задње место где се човек не нада неправди је здравствена установа када је немоћан и хвата се за здравственог радника као дављеник за сламку.

Хвала Богу те има још стручних, побожних здравствених радника који у служби Богу и здрављу пацијента дају све од себе али на жалост доста је оних који не би смели да уђу у здравствене установе, а не да буду у радном односу.

Њима су Божја реч и Хипократова заклетва задња рупа на свирали.

На својој кожи као пацијент сам дебело осетила шта значи нестручност у лечењу и нечасност одређене структуре здравства и бирократије, част часним људима који су спремни и животе да ризикују за добробит пацијента, али веома тешко опстају у здравственом систему данашњице.

Један од таквих здравствених радника је Др Алек Ј Рачић, успешан, познат хирург, доктор наука, преседник секције Српског Лекарског Друштва, породичан човек, отац троје деце.

Пратим задњих месеци на фејсбуку, гуглу његове муке, као и муке његове петогодишње кћерке Миле, којој је данас рођендан, оболеле од карцинома у здравственом систему. Овај диван човек, моралан и религиозан лекар осим што је доживео дезавуацију, изразит степен мобинга на свом радном месту, разноразне претње, доживео је и да се од правне службе у здравственој установи где ради одбије помоћ у лечењу карцинома свог оболелог детета. Да ли ста има болније, теже једном оцу, и ма ко год он био да ли је оправдано остати имун на такву тешку болест детета? Замислите дете које нема детињство, већ пролази кроз зрачење, хемотерапију, замислите само један дан живота петочлане породице у таквој ситуацији. Знате за ону: Здрав човек има милион жеља а болестан само једну, да оздрави. Ово дете још и није постало човек, тек стасава за живот, а тежина болести се обурвала на њена нејака плећа.

И поред свих проблема на радном месту и тешке породичне ситуације познато је да изразито поштено, савесно, часно обавља свој посао као хирург максилофацијални.

Контактирала сам га и добила дозволу да све ово напишем јер ми савест налаже да сазнање које имам не прећутим, јер инертност на туђу муку и бол је грех, по Божјој заповести.

Свако има своју муку и ретко ко има снаге, воље и храбрости да се позабави туђом, али нико не зна ста га чека; Шта видиш у свету надај се у веку! Позната народна изрека све каже, па зато помозимо другом, да бисмо себи помогли.

О овом дивном човеку и лекару можете видети све на адреси www.dralek-racic.com.

Верујем у вечност и да смо на овом свету само гости, да треба да будемо благодарни гости нашем оцу за карту за царство небеско, стога ћу увек помоћи свакоме за кога се уверим да пролази неправду од људи. Човек мисли јак је, ал на крају схвати: БОГ ЈЕ ОД СВИХ ЈАЧИ.

Моја савест је сада мирна а позивам и све вас да на себи својствен нацин смирујете своју савест ако сте сведоци неције патње, реагујте, помозите, будите људи јер ста на свету има лепше од мирног сна и спознаје да сте испунили Божју заповест као његово дете, јер сви смо ми пре свега на овој планети његова деца и оправдајмо то.

извор: http://kakonarodkaze.com