Велеиздаја Србије-Јариње нови БОНДСТИЛ…

ФБР,  Давид Шојић

уторак, 8. новембар 2011.  у 8:50 по подне

Мрђа се по повратку на барикаду одмах изгубио у контејнеру, а ја сам пригрлио моју Србску заставу коју сам донео на Јариње и придружио се браћи на барикади. Почео сам одмах да ложим ватру… Има једна ГЛАВНА, а остале ЛОЖИМО у металним бурадима свуда около! Има ту и старијих и млађих људи, прича се о свему и свачему… Ја сам око себе окупио ове млађе. Користим сваки тренутак да људима причам све што знам о Новом светском поретку, Ротшилд фамилији, шверцу оружја из 1991. године и мојој пријави коју сам поднео тужилаштву у Бечу.

Мене је овде највише интересовала нова БАЗА изнад Јариња. Скоро сви се слажу да НАТО са овом базом покушава и ФАКТИЧКИ да одсече Србе из Лепосавића и Лешка од централане Србије и Рашке! На моју констатацију да и вође из Кризног штаба у Лепосавићу морају да знају ово што сам ја укапирао за само пар сати боравка по мрклом мраку на Јарињу, настаје мук… а потом се започиње нека друга тема, да би се на крају наше мало друштво расуло на разне стране, неко иде ватру да наложи, неко тражи кафу, пиво или нешто за јело! Уклопио сам се и ја па сам УЋУТАО, јер очигледно је да ови момци знају и више од мене, а ја не желим да им „стављам СО на РАНУ“! Отишао сам и ја у контејнер, кад тамо има шта да видим: друштво се разишло, на четири клупе које су могле да стану у контејнер полијегала братија па спавају све у ШЕСТ, а међу њима и мој земљак Мрђа, скино се у кратку мајицу, ставио руке под главу и спава БЛАЖЕНИМ СНОМ… Можда бих и ја спавао, али неки инат ми није дао. Хтео сам из ината да се намучим НЕСПАВАЊЕМ, иако сам и претходних дана јако мало спавао, мука овог нашег народа ме тјерала да идем до границе моје издржљивости!

Како је свитало мени је све мање било занимљиво, размишљао сам да одем и у контејнер, али они полијегали немам где лећи! Ћутим и чекам да сване, контам доћ`е Бобан па ће нас водити на спавање. Ујутру стварно стиже Бобан са још неким типом, угледа ме и ГЛАВУ ОКРЕНУ, ја научио на такве ситуације – не погађа ме уопште, али ме хвата ПАНИКА како ћемо остати овде бар та три дана како сам планирао, ако немамо где да спавамо? Смена, братија из контејнера устала, дошле жене и пар мушкараца у смену. Мрђа устао, стоји три метра од мене а не видим… ја умирем од смеха што због Мрђе, што због муке и умора, јер је јасно да ћемо непланирано продужити и дневну смену! Ништа без жена, друга смена све очистила у контејнеру, кад су чули да смо нас двојица ПОЈАЧАЊЕ, опет ракија и кафа, ја јадан гледам у ракију и кукам сам себи и моме желудцу… Још ништа јео нисам, Мрђа се најео и лего спавати, а ђе срамоте да им кажем да сам гладан, но ја узмем ракију и из прве цугнем! Са женама нема политике, одма је почело ко је чији љубавник и љубавница, леле није моје друштво, ал` сам се ипак прилагодио и Мрђа испричо и пар вицева. Дошло доба да ја и Мрђа погледамо СТВАРНОСТИ У ОЧИ! Договоримо се да идемо у Лешак у прву кафану неку ЧОРБУ да једемо! Прва кафана била и погрешна, нема чорбе, али смо бар налетели на полицију и ја одма кажем браћи: Оћемо нас два да се сами пријавимо!!!Гледају нас људи ко да смо ванземаљци, овде на северу криминала НЕМА, полицију јако ретко срећу јер је већина НАШИХ напустила КПС, остали су само неки као ова двојица… Објасним ја људима да смо ми странци, па контамо морамо се пријавимо, а браћу само одмахну руком и кажу: А`ЈТЕ ВИ НА БАРИКАДУ! Љубазна конобарица нам објасни где је РИБЉИ РЕСТОРАН. Леле каква радост кад смо ушли, ја одма поручим РИБЉУ ЧОРБУ и још брже добијем одговор НЕМА???Дођем у рибљи ресторан да једем ТЕЛЕЋУ ЧОРБУ, код нас се каже: КО ЗНА ЗАШТО ЈЕ ТО ДОБРО! Појела се чорба, Мрђа оће да мало прошета Лешком, шетња кратко трајала, и ми одлучимо да се вратимо на БАРИКАДУ! Тај 01.11. био је јако леп, сунчан и топао дан. Жене нас опет понуде са колачима и питом коју су донеле од куће, а ја и Мрђа кренемо опет према РЕГАНУ, тада смо се и сликали на БАРИКАДИ, на путу до кафане сад смо могли и лично да се уверимо у истинитост приче о БОНДСТИЛУ НА ЈАРИЊУ! Реган није био код куће, па Мрђа и ја кренемо пјешке према старој барикади и административном прелазу! Одма нас УВАТЕ карабињери… леле – пробо сам и њемачки и енглески да им објасним, ал` џаба, Италијани причају само италијански, потапшу нас по рамену и покажу у правцу кафане! Што се мора није тешко, уђемо унутра, а тамо КРКЉАНАЦ: тројица АМЕРА, двојица ЊЕМАЦА, карабињери плате нама пиће. Амери ко да нису Амери, млади момци, ал неки азијати, Филипинци, ..ебем ли га, само нису ИНДИЈАНЦИ – то сам сигуран! Немци оће колаче да једу, жена не разуме, нуди им сендвиче, и опет ја ускачем да преводим! Кад су сви напустили кафану код РЕГАНА кренемо и ми… У повратку ка барикади у сусрет нам долази један наш са БАРИКАДЕ. Његова појава издалека и летимични поглед у нашем правцу говорио ми је да са њим нешто НИЈЕ У РЕДУ!Помаже Бог брате, поздрављам ја, Бог помого – рече чоек и настави: А ШТА ВИ ОВДЕ РАДИТЕ МОМЦИ? Његово питање нас збуни, јер смо мислили да сви знају шта ми овде радимо. Није чекао да одговоримо већ је из џепа од јакне вадио полицијску легитимацију и кратко нам показује!Мрдђа одма ко из топа одговара: Дошли смо да нашој браћи, вама, пружимо моралну подршку овде на барикадама… Објасни он и одакле долазимо нас двојица, а полицајац климну главом, па смо продижили даље према барикади, а он према кафани! Мучан је то осећај био. Схватио сам да је ово „представљање“ нама било на знање да они знају да смо ту и да пазимо шта радимо, са друге стране Бобан и његова лаж да ћемо бити његови гости – такође нам је дала до знања да нисмо пожељни, т.ј. требало је да у нама пробуди горчину и љутњу,  јер ми који смо дошли издалека нисмо заслужили од домаћих ни да нам понуде спавање… Међутим, мало су се зезнули. Приликом смјене на барикадама оних пет момака што су скоро целу ноћ са мном престајали, питали су ме имам ли где да спавам, а ја сам рекао да нам је Бобан обећао конак! Дакле нама је понуђено – а то што су нас Бобан и онај други слагали и обманули говори о полицајцима у цивилу и режиму Тадић Бориса – који све чине на штету сопственог народа!

По подне сам добио шансу да попричам са оним полицајцем што нас је хтео легитимисати. Кажем му да Србија тера Србе да узму косовске таблице, али после тога ће доћи личне карте, возачке дозволе, возачки ће се полагати код Албанаца, пасош итд. Он, јадан ћути и слеже раменима, а ја настављам: Ово није ништа друго но ТАЈНА МИРНА РЕИНТЕГРАЦИЈА У ТАЧИЈЕВУ ДРЖАВУ КОСОВО! Србима у Хрватској је било лакше – њима је отворено речено да ће остати у Хрватској, овде Албанци неће више тражити од Србије да призна независно Косово, али ће уз помоћ Тадића ШИПТАРИ И ФАКТИЧКИ спровести своју власт на северу, наставиће заједно са АМЕРИМА да експлоатишу природна богатства Космета, шверц дроге ће несметано и даље да се одвија из Авганистана преко Турске и Космета захваљујући Албанцима… Дакле, и вук сит и овце на броју, а Тадић неће никад признати Космет и, Тачи мора да ШУТИ јер су га Амери уценили објављивањем истине о трговини органа.
Устаде брат полицајац и побеже без речи од мене!!! Чим сам ово испричао Мрђи – да локални Срби из Кризног штаба највероватније у дослуху са РЕЖИМОМ У БЕОГРАДУ РАДЕ НА ШТЕТУ СВОГА НАРОДА, Мрђа ми предложи да одмах после подне кренемо назад. Сложио сам се, јер ме умор све више хватао, а још једна ноћ неспавања могла би бити ризична због нашег повратка у Петровац на Млави. Поздравили смо се са свима, а моја Србска тробојка остала је, као што сам и обећао на Јарињу – закачена на ТАНК са водом! Без обзира што смо делимично прошли „као бос по трњу“ задовољан сам се вратио са Јариња. Бар сам се увјерио да сам у праву због мојих оптужби о велеиздаји, уверио сам се да је као и увек уз пар провокатора т.ј. полицајаца у цивилу на барикадама, гола Србска сиротиња. Нека им је драги Бог на помоћи, и њима и нама, требаће нам врло брзо Божја помоћ, много брже него што се ико од вас, што ово читате, нада!!!