/ 27.10.2011 /Александар Рибин- превод за ФБР, М.Р.

Желиш ли у Европску унију? – Промовиши хомосексуалност!

Тренутни председник Србије се зове Борис Тадић. Ово је српски Михаил Сакашвили. Он је фанатичан за све што је евро-америчког порекла до те крајње мере да му се већ може поставити дијагноза и да се може послати на лечење у одговарајућу установу. Али он је и даље на власти, јер је веома потребан ЕУ и САД. Србија у својој историји није имала прозападнијег лидера него што је он.

* Политика коју води Тадић

Тадићева фикс идеја је улазак у Европску унију. Њему, као и локалним олигарсима који га подржавају је веома стало до тога да у друштву западне елите буду као међу једнакима. Од уласка у то друштво они неће одустати ни по коју цену. То доказује српска државна политика током Тадићеве власти.

Први радикалан антинационални и издајнички корак, али истовремено и корак ка придруживању Европској унији био је тај што је „српски Сакашвили“ за узврат ухапсио и предао Хашком трибуналу све српске лидере из времена рата у Босни и Хрватској – лидере босанских Срба: Радована Караџића и генерала Ратка Младића, и лидера хрватских Срба – Горана Хаџића. Радован Караџић је био председник српске државе у Босни. Генерал Младић је командовао војском те државе – у ствари, он је спасао Србе од геноцида, он је од њихових различитих јединица за одбрану и официра ЈНА формирао јединице које су довољно борбено-спремне, и које је само авиобомбардовање од стране НАТО приморало на предају. Горан Хаџић је био председник Републике Српске Крајине – непризнате српске државе у Хрватској.

Сва тројица се сматрају најтраженијим лицима од стране Хашког трибунала. Наводно, то су по схватању Хашког трибунала – злочинци. Али ако некога од тих људи назовете „злочинцем“ у Србији, лоше ћете проћи. Међутим, ако то исто урадите у некој од владиних канцеларија – пружиће вам руку. Јер, очигледно, влада данашње Србије у потпуности је састављена од лица која су највећи србофоби и србомрсци.

Следећи корак у европским интеграцијама било је одржавање геј параде или „параде поноса“, како се она назива на српском језику. Замислите – у земљи која је дубоко религиозна, и прилично конзервативна у својим ставовима о моралу, покушај да се организује геј парада је као да на чист снег баците прљавштину. Јавност се активно супротставила. Јавности су се обраћали и писали притужбе како обични грађани тако и истакнуте и признате личности.

У Београду, истина, постоји један број оних који себе сматрају геј и лезбејкама. Али њих нећете видети на улицама усред бела дана или ноћу, као што је то могуће у западним престоницама Паризу, Лондону или Берлину. Организовати геј параду због тако малог броја оваквих особа који се лако може сматрати за статистичку грешку, заправо значи промовисати хомосексуалност. Али ЕУ је поставила захтев – ако желите у наше друштво, онда дозволите слободно окупљање и слободу говора сексуалним мањинама.

Прошле јесени, власт је уз невиђене мере безбедности, без обзира на све, ипак у Београду одржала „параду поноса“ за десетине геј мушкараца и лезбејки при чему је већина учесника дошла из саме ЕУ. Учеснике параде су покушали да растерају активисти омладинских радикалних организација. Њима су се супротставиле специјалне јединице жандармерије. Десетине полицајаца је примљено у болнице са повредама различите тежине. Запаљена је канцеларија „Демократске странке“ коју предводи Тадић. Срушено је неколико зграда у центру града. Центар Београда је после геј параде личио на бојно поље.

* Има ли Срба …?

Ове године погоршала се ситуација на северу Косова које је густо насељено Србима, као и онима са других делова Косова који су протерани из својих домова од стране Албанаца, НАТО трупа и јединица терористичке организације „Ослободилачка војска Косова.“ Садашње албанско руководство на Косову, постављено од стране Американаца, прогласило је пре три године независност и оснивање Републике Косово. За три године признале су је само државе чланица ЕУ, али не све, САД и њени највернији савезници. За једног од лидера тзв. републике, Американци су поставили Хашима Тачија – злочинца који је одговоран за убиства људи од којих су узимани органи. Осим тога, он је био укључен и у трговину оружјем и дрогом.

Америчка влада воли да од шљама направи своје најбоље пријатеље. Хашим Тачи је сада премијер владе косовских Албанаца. Овог лета, на његову иницијативу, специјалне снаге албанске полиције покушале да успоставе контролу над два путна правца који повезују север Косова са остатком Србије, где су се сукобили са локалним Србима. Срби су на тим путевима поставили барикаде. Ново заоштравање ситуације десило се средином септембра, када су Албанци покушали да успоставе своје царинске пунктове на тим истим путевима, али уз подршку НАТО јединица. Дошло је до сукоба. Током једног од њих, амерички и немачки војници су пуцали на ненаоружане Србе бојевом муницијом. Шест Срба је рањено и одведени су у болницу. НАТО је пуцао и на кола „хитне помоћи“ која су евакуисала рањенике.

У то време, у Београду се одржавао «Форум за међународну безбедност». Главни јунак Форума је био руски амбасадор у Србији, Александар Конузин. Он је јавно критиковао присутне у сали – Бориса Тадића и друге чланове његове владе, за то што су заправо одбацили Србе на Косову, што им не пружају никакву подршку у садашњем тренутку кризе док истовремено дискутују о скоро-митској међународној безбедности. „Да ли има Срба у сали?“ – питао је Конузин Тадића и његове колеге. Тадић је прећутао, руски амбасадор је демонстративно напустио форум. Након тога, медији, који су под контролом владе и локалних тајкуна, почели су да критикују руског амбасадора, и да га блате. Али на страну Конузина стали су сами Срби. Срби су јавно показивали да веома цене амбасадора због свега што је рекао Тадићу у лице, а што мисли већина становника Србије. Једна од младих опозиционих организација, СНП-а 1389, „излепила“ је Београд лецима на којима испод слике потписа Конузина пише „Амбасадор Срба у Србији“.

Руски амбасадор је брзо постао једна од најпопуларнијих личности међу локалним становништвом. Ово би требало да науче руске дипломате у бившим совјетским републикама, где према Русији постоји а приори позитиван став, али дипломате тај ресурс не користе већ су се изгубили на бескрајним свечаним пријемима.

У суштини, очигледан услов за улазак Србије у ЕУ постао је отцепљење покрајине Косово и признавање њене независности. Представници ЕУ о томе разговарају са Тадићем и његовим сарадницима, чак траже од њих да то учине. Незадовољство владом у народу расте као грудва снега. Очекивало се да оно може довести до великих демонстрација и нереда током друге по реду „параде поноса“, заказане за 2. октобар. Влада се уплашила од могућих последица. Парада је отказана два дана пре догађаја, чак је забрањено да се у блиској будућности одржи догађај ове врсте. То су осудили и амерички амбасадор у Србији и представници ЕУ.

* У УН једино Русија штити интересе Србије

Тадићева влада тренутно не предузима никакве кораке да помогне Србима на северу Косова који су се у ствари нашли у блокади од стране НАТО-а и Албанаца. Упркос реторици, по којој Косово никада неће признати као независну државу, влада је предузела неке кораке за коначно одвајање те области од остатка Србије. Конкретно, окупационе јединице НАТО које су блокирале српска села на северу Косова и сваку међусобну комуникацију сa остатком Србије, признате су за легитимне снаге. Према Резолуцији УН Србија има право да на територију Косова пошаље ограничени контингент полиције и да заштити своје грађане. То није урађено. У ствари, у овом тренутку интересе Срба у УН заступа само Русија. Тадић жели да се дружи само са евро-елитом као са себи равнима. Међутим, према речима стручњака, већина српског становништва не жели улазак у ЕУ. Из различитих разлога. Један од најважнијих је тај што је авијација ЕУ пре 12 година бомбардовала Србију, а сада се, као део контигента из ЕУ, налази међу окупационим снагама на Косову.

Ситуација у Србији је крајње актуелна и за земље централне Азије. Посебно за оне које желе да постану део евроатлантског света. Треба схватити да такозвана „западна демократија“ – није права демократија, она је чак супротност истинској демократији. Али, ако сте спремни да промовишете хомосексуалност, да се одрекнете дела своје територије да би се на тој локацији изградила америчке војне базе, онда имате све шансе да се придружите „западној демократији“.

Алекандер Рибин,

специјално за Б&П, из Србије

http://www.srpska.ru/article.php?nid=18319(са руског превела М. Радосављевић)