ДЕШАВА СЕ...

ТРИ ЛЕКЦИЈЕ СРПСКИХ ПРЕГОВАРАЧА: ЛЕКЦИЈА БРОЈ ЈЕДАН: Јавно тражи чисте и јасне писмене гаран­ције, без одредби које дозво­ља­вају широко тума­чење ствари које су ти нај­бит­није… ЛЕКЦИЈА ДВА: Јед­ном када поста­виш суштин­ски захтев, не одсту­пај од њега… ЛЕКЦИЈА ТРИ: Иза тво­јих захтева мора да стоји и нека врста силе…


ТРИ ЛЕКЦИЈЕ СРПСКИХ ПРЕГОВАРАЧА БЕОГРАДСКОМ ЕСТАБЛИШМЕНТУ

Аутор Biljana Dikovic у уторак, октобар 25, 2011 у 9:29 пре подне.

ТРИ ЛЕКЦИЈЕ СРПСКИХ ПРЕГОВАРАЧА БЕОГРАДСКОМ ЕСТАБЛИШМЕНТУ

25. ОКТОБАР 2011.

– Како су пред­сед­ници четири општине дали Тадићу и еста­бли­шменту који га подр­жава шко­лску лек­цију о вођењу државне политике.-

Честа кон­ста­та­ција која се могла чути у ратом захва­ће­ним подруч­јима српског етнич­ког про­стора током 90-тих била је да би сваки про­му­ћур­нији сељак могао да боље води рат на стра­те­шком нивоу него што се водио. Резу­лтати тог рато­вања дају за право таквој кон­ста­та­цији. Слично се пона­вља и данас на новом попри­шту сукоба – на северу Косова и Мето­хије. Овог пута пред­сед­ници четири општине – истин­ски пред­став­ници свог народа – пру­жају тре­нутно про­а­лбан­ском (кад се носи са Хрва­тима, онда је про­хрват­ски итд.) пред­сед­нику Србије и целом еста­бли­шменту који га подр­жава шко­лску лек­цију о вођењу државне политике.

ЛЕКЦИЈА БРОЈ ЈЕДАН: Јавно тражи чисте и јасне писмене гаран­ције, без одредби које дозво­ља­вају широко тума­чење ствари које су ти нај­бит­није.

Срби са севера КиМ траже врло спе­ци­фичне гаран­ције које ће омо­гу­ћити истин­ску „ста­ту­сну неу­тра­лност“ међу­на­род­ног (тј. суштин­ски запад­ног) при­су­ства на Косову и Мето­хији. Траже не само гаран­ције да КФОР и ЕУЛЕКС неће пре­во­зити шиптар­ске цари­нике на пре­лазе Јариње и Брњак већ и да на било који начин неће пома­гати успо­ста­вљање „инсти­ту­ција“ неле­га­лне при­штин­ске државе на северу наше јужне покрајине.

Шта је одго­вор Тади­ћи­јеве адми­ни­стра­ције? Тре­нутно про­а­лбан­ски пред­сед­ник у Бео­граду не би на првом месту ни имао одго­вор да га на то буква­лно нису нате­рали пред­сед­ници четири север­но­ко­сов­ске општине и народ који иза њих стоји. Он би и даље ћутао, што би омо­гу­ћило КФОР-у, ЕУЛЕКС-у и фак­то­рима који им упра­вљају да тумаче свој ман­дат онако како сма­трају за сходно – тј. анти­српски. У јав­но­сти би се једино чула њихова тума­чења, што би њихо­вим наси­лним анти­српским акци­јама дало и додатни леги­ти­ми­тет у јав­ном ауди­то­ри­јуму, битно им олак­ша­ва­јући посао. Тиме што је супер-четворка са севера тра­жила врло спе­ци­фичне гаран­ције, и то јавно, из руку КФОР-а, ЕУЛЕКС-а и њихо­вим запад­них спон­зора изби­јен је битан адут. Они су сада ста­вљени у пози­цију да отво­рено одба­цују захтеве за строго пошто­вање ста­ту­сне неу­тра­лно­сти, што их додатно ого­љује не само као оку­па­торе већ и као крши­оце сопстве­ног ман­дата. У исто време, тре­нутно про­а­лбан­ски пред­сед­ник је ого­љен вишеструко.

Зна­чај држав­нич­ког при­ступа косов­ске супер-четворке се огледа и шире. Они траже гаран­ције на начин на који их тито­и­стички бео­град­ски еста­бли­шмент никада не тражи у ства­рима које су битне чак и њему самом. Када смо икада видели да бео­град­ски тито­и­сти траже гаран­ције за евро­ин­те­гра­ције, које су им толико драге? Да су пре три године јасно и неу­мо­љиво тра­жили гаран­ције да се Србији неће поста­вљати ника­кви додатни услови на њеном „евро­пском путу“, сада би и сами били у бољој пози­цији – наравно, под усло­вом да су истин­ски посве­ћени том путу, за шта постоје озбиљне сумње. И не само то – они су се опре­де­лили за пут који је пот­пуно неи­зве­стан, с обзи­ром да нико са сигур­но­шћу не може да гаран­тује да ће Србија икад бити при­мљена у ЕУ. Да ли је то сушта неспо­соб­ност или јед­но­ставно после­дица обе­ћања да ће им бити омо­гу­ћена вечна вла­да­вина под усло­вом да дају усту­пке кад год се то од њих тражи – про­це­ните сами. Биће да има и јед­ног и другог.

ЛЕКЦИЈА ДВА: Јед­ном када поста­виш суштин­ски захтев, не одсту­пај од њега.

Наши севе­рњаци су очи­гледно спремни да буду флек­си­би­лни око много тога – али не и око суштин­ских ствари. Дакле, спремни су и да про­пу­штају возила КФОР-а и ЕУЛЕКС-а, али одби­јају да се сагласе са тим да та возила буду у слу­жби успо­ста­вљања неле­га­лних при­штин­ских струк­тура на северу. Тиме они фак­тички инси­сти­рају на ста­ту­сној неу­тра­лно­сти међу­на­род­ног при­су­ства на КиМ. Они добро знају да би себе осу­дили на ута­пање у неле­га­лну „косов­ску“ држав­ност оног тре­нутка када би дали сагла­сност на то да међу­на­родне снаге чак више ни фор­ма­лно не морају да делују на ста­ту­сно неу­тра­лан начин. То је суштин­ски државни захтев који можда може бити силом пре­га­жен, али који остаје, и који је зама­јац не само наставку леги­ти­мног, мир­ног отпора већ и неком буду­ћем васпо­ста­вљању држав­ног поретка када се за то створе услови.

С друге стране, после­дњих година смо били све­доци број­них одсту­пања раз­них бео­град­ских вла­сти по суштин­ским држав­ним пита­њима. Шта су нам та одсту­пања донела на држав­ном нивоу (то што су омо­гу­ћила одр­жа­вање вла­сти је посебна ставка) осим испо­ста­вљања све нови­јих додат­них захтева? Наши севе­рњаци су ту лек­цију нау­чили и сада је примењују.

ЛЕКЦИЈА ТРИ: Иза тво­јих захтева мора да стоји и нека врста силе.

Наши севе­рњаци не рас­по­лажу вој­ном силом, али кори­сте ону силу којом рас­по­лажу и која није неле­ги­тимна. Они кори­сте бари­каде и чвр­сту народну вољу. Да нису поста­вили бари­каде – које данас упорно и без­о­бра­зно сата­ни­зује бео­град­ска пета колона – нико се не би ни оба­зи­рао на њихове захтеве – ни КФОР, ни ЕУЛЕКС, ни тре­нутно про­а­лбан­ски пред­сед­ник у Бео­граду. Досад би већ била успо­ста­вљена Тачи­јева царина на Јарињу и Брњаку, а веро­ватно би се сада криза већ уве­лико поме­рила на зграду суда у Север­ној Митро­вици, где би осо­ко­љени ЕУЛЕКС-овци уво­дили шиптар­ске „судије“ у посед, а неки демо­ра­ли­сани Срби већ пако­вали кофере.

Насу­прот разум­ном и вештом кори­шћењу распо­ло­живе силе наших севе­рњака, имамо јадну и бедну српску „државу“, која се раз­о­ру­жава већ читаву деце­нију и која зау­зврат једино добија све оштрије и без­о­бра­зније пре­тње од истих запад­них „при­ја­теља“, који су на том раз­о­ру­жа­вању и инсистирали.

Оно што је сада најпо­треб­није нашим при­ја­те­љима и браћи и сестрама на северу Лаза­реве земље је што јача подр­шка њихо­вим леги­тим­ним држав­нич­ким захте­вима. Та подр­шка није само подр­шка њима већ подр­шка давно изгу­бље­ном држав­ном прин­ципу у Србији, без којег ћемо бити осу­ђени на суд­бину Курда. 

/SATELIT/

http://www.srbijadanas.info/tri-lekcije-srpskih-pregovaraca-beogradskom-establismentu/?cbg_tz=-120

Категорије:ДЕШАВА СЕ...

2 replies »