КОСОВО- Моје су све песме тамо рођене…
Кад мислим о нама, које сада зову „шиптарима“, имам у виду косовску реку Неродимку, тај феномен бифуркације – кад река крене у два слива, па сама себе пресахне…
Моје су све песме тамо рођене, немам других до оних с којим сам се на Косову родио. Тамо су ми сви оријентири, овде не знам где су стране света.
У Старом Грацком, мом несрећном селу које се прочуло у свету по крвавој жетви – имао сам своје оријентире: Грачаницу, Ситницу (то је она вода која и у песми тече „мутна и крвава“), Голеш планину, Дечане, Шару…
Кад се одселиш, све то неопозиво остаје иза тебе – и поетска и животна начела… Помало је непријатно и тешко бити песник у овим временима, не само због оскудице радости потребне дечјем песнику, већ због самог читаоца, детета жељног свега. Ни родитељи више немају чега да се одрекну у његову корист. Не знам да ли вам треба ова прича, знам да је хаотична, али ја друге немам…
* записао књижевник и песник за децу Мошо Одаловић, Смедерево
Категорије:ДЕШАВА СЕ...















U svemu ovome mislili smo da ce nam makar deo nase proslosti ostati Sever Kosova.Kako stvari stoje ostacemo i bez njega.Sta je sa nasim tako divnim pesmama o Kosovu i svemu sto je vezano za njega?? sta cemo sa pesmama tako lepim koje se pevaju i posvecene su Kosovu?? Kakvu to istoriju Srpskog naroda treba deca da uce u skolama??Srpski narod bi trebao 5 Oktobar da prihvati kao dan zalosti u Srbiji koja jos malo nece ni da postoji!!!!!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се