За напредак у евроинтеграцијама Србија ће практично морати да призна независност Косова

Београд – Иако је српској јавности препорука Европске комисије да би Србија требало да добије статус кандидата за чланство у ЕУ пласирана као велики корак напред, а да ћемо „оно мало већ познатих услова“ свакако испунити, када се мало боље протумачи оно што пише у закључцима и препорукама ЕК види се да Србија, до 9. децембра и коначне одлуке Европског савета, мора да уради много тога, нимало пријатног по актуелну политику „и Косово и ЕУ“. Када је реч о добијању датума за почетак преговора, услови су још горчи. Оно што званични Београд избегава да призна домаћој јавности јесте да ће за даљи напредак у процесу европске интеграције морати да практично призна независност Косова. Не и формално.

Србија је, мора се признати, још добро и прошла у вези с препоруком за статус кандидата, јер је очигледно да је Немачка, у овом тренутку политички и финансијски најмоћнија чланица ЕУ, направила велики уступак и у мишљење ЕК о статусу кандидата нису ушли њени услови. Они су написани у условима за почетак преговора.

Београд је у ситуацији да бира – да ли да одмах „прогута највећу жабу“ и покуша да ствари с Немачком, али и с Великом Британијом и Француском, изведе на чистац, те да зарад убрзања пута ка ЕУ врло брзо изађе с планом који би значио практично признање Косова, али уз „Ахтисари плус“ за косовске Србе, или да иде лагано, што изгледа сугеришу Италија и комесар Штефан Филе, како би му се желудац привикавао на тешке залогаје. Суштина је, на крају, иста.

У сваком случају, српска власт, ако је одговорна и транспарентна, дугује јавности (бирачима, ако тако више воли да их назива) одговоре на низ питања у вези са својим односом према европским условима, како оним приоритетним, до 9. децембра, тако и оним на средњи рок, до почетка преговора.

До одлуке Европског савета о статусу кандидата, Србија мора да се врати дијалогу и примени до сад постигнуте договоре, значи и онај о царинским печатима. Управо примена договора о печату од стране Брисела и Приштине довела је косовске царинике на Јариње и Брњак, а Србе на барикаде. Јавност у Србији и Срби на Косову треба да знају да ли Београд планира да погази своје „црвене линије“ – промена садашњег стања на прелазима, као предуслов за наставак дијалога – и да ли има план како да се барикаде на северу уклоне? Или ће нам рећи да ћемо добити статус с барикадама?

Једно од кључних питања је и да ли је ЕК повезивањем питања севера Косова и почетка преговора о чланству заправо затражила да Београд преда четири српске општине косовским властима. Брисел жели да правосуђе на косовском северу дође под пуну ингеренцију Еулекса, који доводи законе Републике Косово, те да порески систем иде „под Приштину“. Тамошњи Срби, као и Србија, томе се оштро противе.

Подсетимо овде, и сам европски комесар за проширење Штефан Филе је, представљајући мишљење ЕК, навео да је од највеће важности да Косово покрене свеобухватан програм за север. Једини план који Приштина има је онај за интеграцију тог дела Косова у систем независне државе. Хоће ли се, у складу с тим, са севера КиМ повући администрација коју плаћа Београд, а на њихово место доћи косовски чиновници?

Шта још све Србија мора да учини и како да се понаша до одлуке Савета ЕУ о датуму преговора? Европска комисија наводи да је Србија на путу да испуни политичке критеријуме из Копенхагена и Споразума о стабилизацији и придруживању, под условом да се напредак настави и да се нађу практична решења за проблем Косова. Комисија препоручује да преговори за пријем у ЕУ почну чим се постигне даљи значајан напредак у следећим приоритетима – даљи кораци у нормализацији односа с Косовом у складу са условима ССП, тако што ће у потпуности поштовати принципи регионалне сарадње, поштовати одредбе Енергетског споразума, наћи решења за телекомуникације и међусобно признавање диплома, наставити примена свих до сада постигнутих договора и кооперативност са Еулексом, како би он обављао своје обавезе у свим деловима Косова.

Комисија дакле очекује да се седне за сто и разговара о темама о којима Београд није за сада спреман да води дијалог. Јавност тражи одговор на питање да ли је Србија спремна и на који начин да омогући Еулексу да обавља своје дужности на целој територији Косова и шта то тачно значи. Има ли Београд план за решавање овог проблема? Од кога тражи подршку за своја најављена „креативна решења“? Води ли рачуна власт у Београду да ли ће земље Квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Италија) и њихови представници на Косову, Еулекс и Кфор, „радити у статусно неутралном контексту или покушати да приволе Приштину на неко компромисно решење“, на шта је јуче указао бивши администратор УН за регион Косовске Митровице Џералд Галучи.

Према речима Галучија, Квинта сада очекује од власти српског председника Бориса Тадића да пронађе начин да одустане од свог става да неће предати Приштини север Косова. „Али, суштински проблем са тим сценаријом је што Тадић не може да одустане од севера. Тадићу недостаје политичких средстава и подршке да би испунио оно што ЕУ жели, а Срби на северу Косова нису спремни да одустану. Зато је можда одлука ЕК била само начин да ЕУ каже: „Заиста не желимо нове чланице“, навео је Галучи у ауторском тексту на свом блогу.

Због дилеме, има ли председник Србије политичких средстава и подршке да испуни оно што ЕУ жели, највећа чланица владајуће коалиције – Демократска странка, чији је он лидер, треба што пре искрено да одговори јавности на отворена питања. Уколико нема довољно политичке мудрости за решавање проблема, чини се да су нови избори најбоље решење, јер управо избори су шанса да се на њима поново освоји власт и ојача легитимитет за тешке одлуке. Ипак, и ту има нејасноћа. Хоће ли и може ли Београд да организује изборе на Косову? Шта ће значити уколико се избори не одрже у тој „јужној српској покрајини“?

Што власт више одуговлачи с тешким одлукама, или с расписивањем избора, Србија ће све касније бити у стању да испуњава услове за почетак преговора. Но, и ту се поставља питање – може ли се до избора у Србији очекивати да власт не вуче неке „контроверзне“ поступке у вези с Косовом, односно да не пристаје на веће компромисе или ће ипак то урадити, објашњавајући људима историјски приоритет Уније? (Данас)