Тиха асимилација Републике Српске

Неки покушаји пролазе незапажено и на њих је могуће реаговати тек када буде прекасно, а видели смо у
протеклим годинама да Р. Србска често бива доведена пред свршен чин до кога је
дошло извођењем низа закулисних радњи од стране бошњачког (муслиманског) руководства.

Једна таква акција уперена против србског и хрватског интегритета на просторима
БиХ активирана је и потурена као “тројански коњ“ управо тамо где се образују
будући нараштаји србског и хрватског друштва, у школама.

Сложена и компликована ситуација у БиХ налаже употребу три језика и два писма , сходно
националној структури у држави. Тако је у школама у употреби за србску децу, србски , а за
хрватску децу хрватски језик. Сваком читаоцу тај део делује сасвим нормалан и прихватљив, а
као такав делује и србима и хрватима у БиХ, али прича се ту не завршава…

Муслимански део народа у БиХ који занемарује и гази преко својих евидентних корена имао је
за потребу да се формира као нова национална структура у БиХ , а за њима су се повели и
грађани Србије исламске вероисповести који су се идентификовали са муслиманским становницима из БиХ.

На тај начин је крајем деведесетих година настала нова национална јединица , Бошњаци.

Тражећи своје место у држави , бошњаци су као матерњи језик у школама увели “босански језик“.
Који по свом одређењу недвосмислено упућује на Босну и Херцеговину.

И на тај начин искључује србски и хрватски језик као аутохтони и темељни језик друштва у БиХ.

Самим тим боснаски језик у школама који уче бошњачка дјеца упућује на уљеза у Босни и Херцеговини, а то су управо
Срби и Хрвати који су као и стари тројанци примили поклон од грка и на крају изгубили Троју и сопствени идентитет.

Да ли то неки „тројански сценарио“ очекује грађане србске и хрватске националности у БиХ!?