Ово није позив у рат и насиље… Ово је лично схватање аутора овог текста.

Петооктобарске пучисте,  до тада махом разједињене, је у једну врећу  и акцију сложио Запад. Употребио их је,  све са „тројанским коњем“ Коштуницом, и постигао циљ. Треба ли и ми да чекамо „страног  ујединитеља“, што Запад, очигледно неће бити. Он је своје урадио.  Сад му је битно само да очува већ одавно купљени утицај. Немам ништа против да се сви који Србији мислимо или бар мислимо да мислимо  добро удружујемо и удружимо снаге,  да се прикључимо или прикључите, како год. Као војник, немам проблем ни да будем под командом, ни да командујем. У првом случају хоћу да ми се издају јасна наређења у складу са мојим могућностима. Као командујући хоћу да знам каква ми је војска, шта ко може, да бих знао шта коме да наредим. У рату смо, ма колико „невидљивом“. Зато или командујте или дођите под команду.

А коме се још игра политике и учествовања на изборима на икакав други начин осим онај који ја, односно ми предлажемо,  само ће се придружити, чак и без обзира на свој патриотски став, булументи упропаститеља Србије. Видео поруку можете погледати овде.