Србија – Европска унија (хронологија догађаја)

Код куће прети и апси- "вани" пада на колена пред ЕУ кепецима...

12 октобар 2011, за ФБР припремила Б. Диковић

Процес стабилизације и придруживања формално је започет у јулу 2001. године, када је одржан први састанак Консултативне радне групе, која је требало да припреми Студију изводљивости за Савезну Републику Југославију, као увод у преговоре за Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП).

У фебруару 2002. године потписивањем Београдског споразума, СРЈ претворена у Државну заједницу Србије и Црне Горе, тако да је постало јасно да СРЈ неће преговарати о ССП-у са званичницима ЕУ.

Први значајнији корак у европским интеграцијама начињен је октобра 2003. када је одржан први састанак Унапређеног сталног дијалога, као замена за Консултативну радну групу и те године направљене су припреме за Студију изводљивости.

Међутим, средином 2004. године постаје јасно да неће бити успостављено јединствено тржиште СЦГ и да због тога заједничка држава неће моћи да води преговаре за економски део ССП-а као једна страна у дијалогу са ЕУ.

Због тога ЕУ у децембру 2004. године усваја приступ „двоструког колосека“ по коме Црна Гора и Србија засебно преговарају о трговинском делу ССП-а, а СЦГ као држава јединствено преговара о политичком делу ССП-а.

Резултат тог приступа је био да је у априлу 2005. године СЦГ добила позитивну оцену у Извештају о спремности за преговоре о закључивању ССП-а са ЕУ, односно за Студију изводљивости.

Већ 10. октобра уследио је почетак преговора ЕУ и СЦГ о закључењу ССП-а, а 26. октобра потписан је Уговор о оснивању Регионалне енергетске заједнице југоисточне Европе, којем је приступила и СЦГ.

Међутим, због недовољне сарадње са Хашким трибуналом, 3. маја 2006. године отказани су даљи преговори са СЦГ и настао је застој који је трајао до јуна 2007. године, а у међувремену, крајем маја 2006. године, Црна Гора је на референдуму прогласила независност.

Истовремено, 19. децембра 2006. године, потписан је Споразум о слободној трговини у југоисточној Европи (Цефта), којем је приступила и Србија.

Иако је био застој у преговорима о закључењу ССП-а, представници српске владе и Европске комисије су 16. маја 2007. у Бриселу парафирали Споразуме о визним олакшицама и о реадмисији.

Месец дана касније, 13. јуна, настављени су преговори о закључењу ССП-а између ЕУ и Србије, после формирања нове Владе Србије премијера Мирка Цветковића.

Неколико месеци касније, 7. новембра, у Бриселу је парафиран ССП између ЕУ и Србије.

Његовом потписивању противиле су се Холандија и Белгија због неиспуњавања пуне сарадње Србије са Хашким трибуналом.

После двоипогодишњих преговора, 29. априла 2008. године, комесар за проширење ЕУ Оли Рен и потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић потписали су у Луксембургу ССП између Уније и Србије.

После потписивања у Луксембургу, ЕУ је донела одлуку да не примењује Прелазни трговински споразум (који је био потписан уз ССП), али је 16. октобра Србија одлучила да почне једнострану примену Прелазног трговинског споразума између Србије и ЕУ од 1. јануара 2009. године.

Савет ЕУ је 30. новембра 2009. објавио је документ о визној либерализацији за земље западног Балкана, а већ 19. децембра ступио је на снагу безвизни режим са ЕУ.

Потом, 22. децембра 2009. године, Србија је званично поднела захтев за пријем у чланство ЕУ.

Од 1. јануара 2010. године започео је други талас либерализације увоза из ЕУ, а шест месеци касније, 14. јуна 2010. године, Унија је усвојила одлуку о почетку ратификације ССП измђу ЕУ и Србије, који је 19. јануара 2011. Европски парламент ратификовао у Стразбуру.

Савет министара спољних послова земаља чланица ЕУ донео је 25. октобра 2010. године одлуку да кандидатуру Србије за чланство у Унији проследи Европској комисији на разматрање.

Европски комесар за проширење Штефан Филе је, затим, 24. новембра 2010. године, уручио Упитник Европске комисије председнику Владе Србије Мирку Цветковићу.

Премијер је, потом, 31. јануара ове године, предао Филеу одговоре на Упитник, а нешто касније, 22. априла, Србија је послала последњи сет одговора на додатна питања.

Србија је успунила последње обавезе према Хашком трибуналу 26. маја хапшењем генерала Ратка Младића, односно 20.јула, хапшењем Горана Хаџића.

У међувремену, дошло је до заоштравања ситуације на северу Косова, у којој је у више наврата, посебно након посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду, било нових условљавања даљег европског пута управо решењем проблема на Косову.

Вицепремијер Божидар Ђелић је, половином августа, изјавио да је циљ Србије да 12. октобра у мишљењу Европске комисије буде препорука о додељивању статуса кандидата Србији, док су прогнозе о датуму за почетак преговора о уласку у ЕУ у овом тренутку неизвесне.

12.10.2011. премијер Владе Србије управо је објавио да је Србија добила предлог за статус кандидата за ЕУ…
Венсан Дежер: 1. европска комисија је дала предлог за кандидата Србије у ЕУ
(сада долазе разговори са чланицама)
и 2. кључни приоритет је статусно неутрално: дијалог са Приштином.
У ПРЕВОДУ: ПОНОВНИ ДИЈАЛОГ СА ПРИШТИНОМ – ПОДРАЗУМЕВА СЕ ДА ЈЕ ДОГОВОР ОКО ЦАРИНЕ И ПЕЧАТА ЗАВРШЕН !?

/извори: РТС и Прва ТВ/