У Вашингтону су уверени да ће се процес „рестартовања“ с Русијом наставити независно од тога ко ће бити следећи председник. Берлин је спреман да сарађује са сваким лидером. А инострани медији истичу да је Путинова кандидатура – добар сигнал за финансијско тржиште РФ.

САД су уверене у то да ће наставити с развојем процеса „рестартовања“ односа с Русијом независно од тога ко ће бити следећи председник РФ. Ово је пред новинарима изјавио представник Беле куће Томи Виетор.

У суботу је разрешена главна интрига предстојећих председничких избора у Русији. На конгресу „јединоруса“ је објављено да ће се Путин кандидовати за председника, а актуелни председник државе Дмитриј Медведев ће бити на челу списка партије на предстојећим парламентарним изборима, а затим ће постати премијер.

„Иако имамо чврсте радне односе с председником Медведевом, треба истаћи да је Владимир Путин био премијер у периоду „рестартовања односа, – рекао је он. – Наставићемо с напредовањем у оквиру „рестартовања“ независно од тога ко ће бити следећи председник Русије, пошто сматрамо да то одговара међусобним интересима САД и Русије и света.“

„Ко ће бити следећи председник јесте питање, о којем треба да одлучи руски народ,“– додао је Виетор.

Уједно, сенатор МекКејн је с иронијом прихватио одлуку Путина да учествује на председничким изборима 2012. године.

„Изненађење, изненађење – шокантне вести – Путин ће се поново кандидовати за председника,“ –написао је МекКејн у суботу на својој страници у Твитеру.

Овај конзервативни сенатор се сматра једним од најстрожих критичара активности администрације Барака Обаме на зближавању с Русијом. По мишљењу МекКејна САД не треба да сарађују с РФ и треба да избегавају све контакте с њеном влашћу.

МекКејн, који је изгубио 2008. године на председничким изборима због победе Обаме сматра да власти РФ стално крше човекова права, а да руске оружане снаге представљају претњу за безбедност Европе и земље – чланице бившег СССР. Сенатор се више пута преко медија и социјалних мрежа обраћао Владимиру Путину називајући га главним „кривцем“ за оно што се дешава у земљи.

МекКејн је чак предсказивао Путину судбину председника Египта Хоснија Мубарака, који је одстрањен с власти услед нереда у пролеће 2011. године и претио је руском премијеру „судбином Моамера Гадафија“ претпостављајући да у Русији могу да се понове либијски догађаји. По МекКејновом мишљењу, САД чине грешку нудећи Русији сарадњу у области ПРО.

Берлин је спреман да сарађује са сваким председником

Са своје стране, канцелар СРН Ангела Меркел сматра да је „унутрашња ствар Русије“ одлука о учествовању на председничким изборима премијер-министра РФ Владимира Путина. Ово је саопштио представник немачке владе Штефен Зајберт.

„Сарадња са сваким руским председником ће бити успешна пошто Немачку и Русију везује стратешко партнерство,“таква је прва реакција канцелара на изјаве, које су се чуле на конгресу партије „Јединствена Русија“.

Јапан се нада напретку у територијалном питању

У МИП Јапана су приступили анализи перспектива развоја односа с Русијом након што је Медведев предложио кандидатуру Путина за дужност представника државе.

„Ново стабилно руководство Русије може постићи напредак у ситуацији која је доспела у ћорсокак у вези с територијалним проблемом, пошто су на састанку 2001. године тадашњи председник РФ Владимир Путин и премијер-министар Јапана Иосоро Мори потврдили актуелност Заједничке декларације из 1956. године, која предвиђа предају Јапану два од четири јужна Курилска острва,“– сматра један од чланова руководства МИП Јапана.

Како истиче агенција Киодо „јапанско-руски односи су се нагло погорошали након што је у новембру прошле године председник Дмитриј Медведев као први од председника државе посетио острво Кунашир“.

Истовремено, други члан руководства јапанског спољнополитичког надлештва, пишу водеће пословне новине у Јапану „Никкеј“ сматра да ће и „после избора Путина за председника РФ неодређеност територијалног проблема и даље остати“.

Своје мишљење дипломата је образложио тиме што „у Јапану сад нема стабилне владе, а то значи да нема ни партнера за вођење сложених билатералних преговора на највишем нивоу“. Други дипломата сматра да је сад „тешко говорити о могућности напретка у регулисању територијалног питања, пошто Русија, ослањајући се на економску моћ у порасту, испољава све већу сигурност и у области дипломатије“.

Британски медији предсказују Путину два председничка мандата

Британска штампа сматра предвидивом одлуку председника владе Русије да се кандидује за дужност председника и предсказује му два нова председничка мандата.

Британске новине истичу да је Путин и даље најпопуларнији политичар у Русији и претпостављају да ће за време свог новог председниковања спроводити либералне реформе и подржавати бизнис.

„Сад изгледа вероватно да ће Владимир Путин бити на дужности председника у току два мандата од по шест година – он ће укупно бити на власти четврт века,“– пише „Фајненшл тајмс“, додајући да је он „дошао у Кремљ 2000. године. „Он остаје најјача политичка фигура у Русији, без озбира на то што четири године није био на дужности председника,“ –сматра издање.

До сличног закључка долазе и новине „Тајмс“: „58-годишњи Владимир Путин сад може да влада два мандата, који ће укупно износити 12 година – до 2024. године. Ова изјава је окончала месеце неодређености, иако је већина аналитичара претпостављала да ће Путин поново заузети Кремљ.“

„Повратак Путина ствара перспективу за његов останак на власти до 2024. године /тада ће он имати 71 годину“, -истиче „Дејли телеграф“.

„Повратак Владимира Путина на дужност, на којој је већ био два пута /од 2000. до 2008. године/ није неочекиван, али је већина аналитичара сматрала да ће он открити карте најраније крајем ове године,“ –пишу новине.

„Без обзира на то што често бива демонизован на Западу он остаје заиста популарна фигура у својој земљи. У заслуге му приписују обнављање националног поноса и економско оздрављење Русије после колапса Совјетског Савеза 1991. године, који је пољуљао њене снаге,“ –пише „Дејли телеграф“.

„У току своја прва два председничка мандата Владимир Путин је руководио земљом у периоду економског бума, кад су приходи од нафте и потрошачки расходи становника Русије расли,“– додаје „Тајмс“. „Међутим, сад Русију очекују тешка искушења након глобалне финансијске кризе, пошто цена нафте пада, а државни расходи превазилазе приходе,“– упозорава „Тајмс“.

„По претпоставкама, Владимир Путин намерава да настави либералне економске реформе, које су започете у време Дмитрија Медведева, укључујући приватизацију, иако људи блиски Медведеву претпостављају да ће њен темпо бити спорији од оног за који се залагао председник Медведев,“ –пише „Фајненшл тајмс“.

Новине наводе мишљење економисте из банке „Тројка-Дијалог“ Криса Вифера: „Очекујем да Владимир Путин формира кабинет који ће чврсто подржавати бизнис и реформе.“

„Повратка стилу управљања и приоритетима с дневног реда раније администрације Путина неће бити. О томе се просто не говори,“– наводи „Тајмс“ мишљење истог овог аналитичара банке „Тројка-Дијалог“ Криса Вифера.

Медији: Кандидатура Путина је добра вест за финансијско тржиште РФ

Истицање кандидатуре премијер-министра РФ Владимира Путина на дужност председника на изборима 2012. године је добра вест за финансијско тржиште Русије у краткорочном плану, пишу новине Financial Times, коментаришући закључке конгреса владајуће руске странке.

У суботу је разрешена главна интрига предстојећих председничких избора у Русији. На конгресу „јединоруса“ је објављено да ће се Путин кандидовати за председника, а садашњи председник државе Дмитриј Медведев ће бити на челу списка странке на предстојећим парламентарним изборима, а затим ће постати премијер.

„Уз мању политичку неодређеност власти се могу надати да ће се смањити одливање капитала и да неко може вратити капитал у следећим месецима како би искористио ниже цене актива,“– сматра аналитичар Renaissance Capital Чарлс Робертсон (Charles Robertson).

Међутим, у дугорочној перспективи много ће зависити од тога да ли ће се Путин у новом мандату придржавати савремене економске стратегије, која се заснива на ресурсима или ће напокон изабрати тежи пут економске диверзификације.

Иако је садашњи приступ омогућио Русији да извуче корист од повишених цена нафте и метала, а такође је значајно обогатио уски круг елите, она није успела да модернизује земљу и да искористи могућности раста у интересу својих сиромашнијих региона, истиче издање. Одлука о кандидовању Путина на изборима 2012. године не представља велико изненађење, сматра главни стратег московске банке Trojka Dialog Крис Вифер (Chris Weafer).

„Не очекујем било какву реакцију тржишта на новост – инвеститори су у већој мери забринути због глобалних догађаја и пада цена нафте,“– истакао је он.

Вифер прогнозира да савремени модел зависности економије од нафте неће функционисати и да „просто није варијанта“ да ће Путин „формирати кабинет од присталица бизниса и реформи“.