Британски политиколог Џејмс Кер-Линдзи изјавио је да је подела Космета „логично решење“, оценивши да је специјални изасланик УН за Космет Марти Ахтисари 2006. године погрешно водио разговоре о будућности јужне српске покрајине.

Београд у наредних неколико месеци има последњу шансу да се можда избори за поделу Космета или успостављање аутономије за Србе на северу покрајине, сматра он, додајући да је „нека врста поделе Косова очигледно решење за косовски проблем“.

 Оценивши да Београд није довољно урадио протеклих година да међународној заједници понуди нове опције за решење питања статуса Космета, Кер-Линдзи је у интервјуу за „Политику“ нагласио да је „свестан компликованости ситуације у којој се влада суочава са изборима, али ако заиста хоћете да остварите неку врсту поделе Косова на томе би требало радити одмах“.

„Према мом мишљењу, подела је веома логично решење, јер постоји обиље аргумената зашто би требало север Косова припојити Србији“, рекао је Кер-Линдзи, који је виши научни сарадник Лондонске школе економије и политичких наука, и додао да је питање поделе Косова „требало решавати знатно раније“.

Он тврди да „многи људи са којима је овде разговарао сматрају да је то прихватљива опција, јер без обзира на успешност кампање Србије против признања независности Косова, реалност је да већ постоји независно Косово“.

„Нажалост, основна грешка била је у начину на који је Марти Ахтисари водио преговарачки процес који је био потпуно нефер. И апсолутно разумем зашто је Србија дубоко разочарана и фрустрирана целим питањем, јер је Ахтисари водио преговарачки процес са почетном тезом да је независност Косова неминовна“, испричао је Кер-Линдзи.

У току процеса, како је додао, Ахтисари није чак ни покушао да разговара о аутономији, или о конфедерацији, већ је „имао одређен циљ а само је била ствар како доћи до тог циља. Па то није било посредовање, то није био преговарачки процес“, казао је Кер-Линдзи.

У Бечу су у фебруару 2006. године почели директни разговори званичника Србије и косовских Албанаца, али нису резултирали договором јер су две стране остале „дијаметрално супротстављене“ у својим позицијима.

Ахтисари је у марту 2007. године представио Савету безебедности УН-а свој предлог решења који предвиђа да Космету буде додељена међународно надзирана независност, што је Србија одмах одбацила.

Кер-Линдзи, који је у Београду представио српско издање своје књиге „Косово – пут ка оспореној државности на Балкану“, навео је да ни модел „више од аутономије, мање од независности“ није довољно развијен.

„И у току процеса који је предводила преговарачка тројка, Србија је имала шансу. Тада је на столу понуђена и подела Косова, али је Београд то одбио, премда је већ тада било јасно где све води. Требало је тада предложити да Србија контролише север Косова у замену за признање независности Косова“, сматра он.

Према његовим речима, уколико Србија постави чланство у ЕУ као циљ по сваку цену онда нема превише простора за Београд да има велике захтеве.

„Српски план о подели Косова морао би да буде веома прецизан и детаљан и да укључује временски план у којем ће бити спроведен укључујући и српско признање Косова. И то српска влада не може да уради а да не угрози своје европске интеграције“, сматра Кер-Линдзи.

Он додаје да је друга алтернатива да Србија постави црвену линију према ЕУ и да каже да не може да одустане од севера Космета што ће имати директан утицај на њен напредак ка чланству у ЕУ. Али то је веома ризична стратегија.