Србија је на иностраном финансијском тржишту продала еврообвезнице у вредности од милијарду долара, саопштио је у четвртак премијер Мирко Цветковић.Тражња инвеститора је била двоструко већа од понуде, а како је оценио премијер, то је “историјски догађај за нашу земљу”.

Еврообвезнице су десетогодишње, а продате су са годишњом каматом од 7,25 одсто.

– Велика заинтересованост за српске еврообвезнице, и то у време неповољних дешавања на светском финансијском тржишту, показала је да постоји поверење финансијских инвеститора у Србију и њену перспективу – рекао је премијер.

Значај продаје еврообвезница је, према његовим речима, и у томе што држава добија дугорочне изворе финансирања буџета.

За економисте продаја еврообвезница има своје и добре и лоше стране.

– Двоструко већа тражња од понуде је очекивана, нарочито ако се има у виду висина каматне стопе, а то је пресудно, а не поверење у српску економију. Догађај јесте историјски, пошто је Србија изашла на европско тржиште капитала. Добили смо дугорочне изворе финансирања буџета, за разлику од пре када су у Србији емитоване обвезнице на краћи рок – рекао је за “Блиц” Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду.

Разлог за превелики оптимизам и нема јер, како каже наш саговорник, реч је о дугу, а не о поклону. Такође и враћање милијарде је скупо, а уједно се задужујемо и повећавамо спољни дуг.

Исти став има и Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

– Висока каматна стопа је одраз ниског кредитног рејтинга земље, а што смо се задужили милијарду је знак да имамо релативно велике потребе за иностраним средствима како бисмо покрили рупе у буџету.

Добро је да имамо више извора финансирања дефицита, да се узима капитал у иностранству, а не на домаћем тржишту, јер се тиме оставља више новца за кредитирање привреде овде – истакао је за “Блиц” Вучковић.

И творац евра и нобеловац Роберт Мандел недавно је упозорио да није добра идеја задуживати се у страној валути.

– Али, ако су овдашње власти већ намериле да емитују такве хартије од вредности, онда је најбоље да тржишту прво као тест понуде малу емисију и тако направе експеримент. Да једноставно виде какво је интересовање. Колико ће се све то заиста исплатити на крају, зависиће од курса динара – проценио је овај економиста.