Весна Веизовић

Више вреди војска магараца коју предводи лав, него војска лавова коју предводи магарац, рекао је једном давно један од највећих војсковођа Наполеон Бонапарте, који је такође био један од оних који су наш народ поштовали као велике и храбре ратнике.

За време првог Српског устанка Карађорђе је иза себе имао војску сељака , наоружаних куком и мотиком али великог срца и мисли о слободи, новој и бољој будућности где неће бити исламске тираније . О тој војсци су европски великани причали и писали , ратници и војске су устицали пред њима и Србији су осветлали образ и повели је кроз  нешто о чему је вековима српски народ сањао али се није усудио, отворили су врата слободе.

После скоро два века углавном проведена у ратовима , са паузама у којима се чекао нови нараштај снага и где се само на први поглед мењало место савезника и противника,заправо смо већину времена остајали препуштени сами себи или вечито лоше одабраним „пријатељима“, значи после два века војевања за коначну слободу , после не бројеног броја палих бораца, цивилних жртви,неколико геноцида спроведеним над нашим народом за које нико није одговарао, ми са садашњим јадним вођом, ми војска лавова сагињемо главу и пристајемо на тиранију , пљунувши на овај начин на све оне узалудне храбре пале ратнике  , заборављамо слободу и одбацујемо снове предака као да је то нечија лудост и хир  а не природна жеља сваког човека ?

Војниче, Србине колико пута си био магарац и  јуришао и пуцао за туђу земљу, колико Срба је изгинуло узвикујући „Марија Терезија“ , колико пута су кроз историју наши пукови слати да очисте путеве за туђе надолазеће војске као жртвени јарци.Сутра опет ћеш ти војниче српски доживети исту судбину војника Вука Исаковича тукући се негде у Авганистану јер ниси имао смелости да са својим саборцима извојејујеш победу на Газиместану.

Ти жандарме у оклопу , са оружјем што јуришаш на српске патриоте, оћеш ли са истим жаром јуришати кад се буду бранили они унијати који су те опремили , који су дали средства и наоружали те лицемерном храбрости да на брата Србина удараш док ти се ти вајни пријатељи иза леђа смеју како њихову битку и у свом дворишту бијеш.

Ви који сте народни бранитељи, што тражите више да продате част своју да браните издајнике и хомосексуалце док се шетају престоницом и што браните поштеном сељаку да се исто прошета тражећи отето, што ограничавате кретање грађанима Србије по Србији испуњавајући вољу окупатора,чији сте ви бранитељи? Зар су довољне две конзерве да продате Србију, зар наша земља не вреди више и има ли наша земља цену , има ли живот цену?

Гинули су и давали животе не жалећи јер су знали зашто гину, ко то сме толико горд  да буде, да данас све то баци иза рамена и каже „било је узалуд“?

Ти Србине,не обични човече, ниси обичан јер си Србин, иза себе имаш историју и јунаке чије име кад се помене устаје се, под ногама ти је земља за коју се борио читав свет а још увек је нико није заиста освојио, земља где је сваки метар крвљу српском заливен, изнад себе још увек чисто небо.

И ти Србине у туђој земљи, што у души носиш стихове Алексе Шантића „неће те сунце туђег неба грејати као ово овде“, имаш где да се вратиш и ти имаш зашто да се бориш, нигде на свету нема врлетних планина нетакнуте природе и села где је домаћинство још ограђено дрвеном оградом,где се вода вади из бунара, где теку чисти планински потоци , где изнад сваке ограде виси неколико воћки које се нуде сваком пролазнику.Сети се кајмака, ајвара, домаће ракије, опанака и шајкаче, сети се Србине својих Срба , и радости и весеља под шатрама и вашара и трубача,старе мајке и оца који су остали, и ти се сети ратова и зашто су се твоји борили и врати се Србине.

Свети Сава је реко „Дај Боже да се Срби сложе“, непријатељ је увек говорио „не дај Боже да се Срби сложе“,  и један и други су знали зашто, јер нема веће и силније војске од сложних Срба а опет нема горе и лакше освојиве државе од не сложне Србије.

Сазовимо се, одазовимо једни другима, сложимо се , лавови смо јер у нама јуначко срце куца, нађимо лава да нас поведе, са часним крстом у једној руци и барјаком српским у другој, нека се завојири на ветру наша тробојка   и слободна  Србија у срцу , Светим Савом на небу , радници, полицајци, војници,сељаци, професори, доктори, студенти , девојке и момци, имамо зашто и за кога да битку бијемо , савезницима се зуби показују само док се смеши, ми савезника на светој земљи немамо , немамо разлог ни да се смејемо а посебно немамо разлог да чекамо нове лажи, јер нећемо имати земљу у којој ћемо их дочекати.

Све што видимо и чујемо је једна сцена са истим глумцима, где је интересовање за Српски народ и бољитак земље главна тема сваке представе а кад завеса спусти , настаје трка и борба за оно што заиста желе, борба за фотеље па макар и у поробљеној Србији.

Испунимо још једном завет и сложимо се, не гледајте се преко књижице странке у којој сте, сви они учествују у представи, нико од вас се није родио као демократа, социјалиста, комуниста , ни као левичар ни као десничар , већ само као Србин, зато будите то што јесте-Срби!

„Треба служит части и имену

нека буде борба непрестана

нека буде што бити не може

нек ад проождре покоси сатана

на гробу ће изнићи цвијеће

За далеко неко поколење.“