Има ли Срба у Србији

16.09.2011, Прес

– Има ли Срба у овој соби – викао је руски амбасадор Конузин на учеснике Београдског безбедносносног форума. „Има ли Срба у Србији“, морао би да викне сваки нормалан човек у земљи чије јавно мњење с миром будистичког свештеника дочекује вести о коначном отимању Косова.

Шизофрена ситуација у којој режим Бориса Тадића своју дипломатску неспособност плаћа страшним државним поразом – а истовремено нас у медијима убеђује како ново национално понижење нема ама баш никакву алтернативу – за крајњи резултат мора имати бар још један круг политикантског бесмисла.
У најдраматичнијој спољнополитичкој ситуацији у којој се Србија нашла још од 1999. године, суочени са сад већ извесним економским колапсом, а притиснути скорим изборима и последичним сазнањем да би већ следеће јесени „луј витон“ ципеле могли заменити затворским букагијама, досистички тврдолинијаши, у ствари, и немају превише избора. Они, напросто, морају из рукава да извуку своја два последња адута. Најпре мртвог Ђинђића, а онда и „фијат“.

Елем, кад је „земунац“ Милош Симовић овог понедељка у Специјалном суду најавио да ће првом следећом приликом открити ко су политички налогодавци и инспиратори стрељања премијера Ђинђића, он је само објавио почетак предизборне кампање. Врло прљаве кампање. Кампање у којој ће тамо негде одмах после Нове године, шифровани медији, све позивајући се на мафијашког инсајдера, открити да су за све криви Воја и Тома! Кампање чији ће старт означити наслов који ће, отприлике, гласити овако: „Коштуница налогодавац, Николић знао да се спрема атентат“… Некако у исто време у режимским медијима појавиће се и једна друга, много лепа вест. Биће, наиме, објављено да су Италијани у Крагујевцу завршили монтажу најновијег „фијата“ који ће се 2013. извозити у цирка пола милиона комада. И све то, наравно, само ако још једном гласамо за досисте који, ево, само што нису, који су на корак да од Србије направе обећано, рајско насеље…

Разумемо се, те две спиноване приче, те две шарене лаже у предизборној кампањи 2012, према замисли врховних досиста, требало би да одраде исто оно што су европејска ССП бајка и обећање бесплатних хиљаду евра одрадиле на изборима 2008. Те две медијске операције требало би да увере Србе да досисти немају алтернативу односно да су они, ипак, најмање могуће зло.

Хоће ли им успети? Да ли ће Србе још једном жедне превести преко воде? Па зависи. Све зависи од одговора на питање из наслова овога текста.
 
ДРАГАН Ј. ВУЧИЋЕВИЋ