Званична посета канцеларке Ангеле Меркел Београду растерала је димне облаке изнад наших глава. Претња српског диктатора и његове партијске мафије да улазак у Европску уније нема алтернативу, посетом госпође Меркел постала је толико бесмислена и лажна, да се умирући председник Србије јавно морао обратити поданицима, тврдећи да ће, можда, доћи до одлагања почетка преговора о пријему Србије у чланство ове уније, јер се Србија не може одрећи својих институција на Северном Косову.

Сваком ко је минулих седам година изразио сумњу да ће пут Србије ка Европској унији бити тако брз, лепљене су етикете, упућиване претње, и био је исмејеан.

Шта је госпођа Ангела Меркел поручила свом домаћину Борису Тадићу, гледајући његово млохаво тело, упале очи, исфлекано лице, знајући да ће овај шепурећи човек ускоро отићи у вечна ловишта. Надам се у пакао.
Време велике наплате је дошло. Чињеница да је канцеларка прво, у званичној посети, прво посетила удовицу бившег премијера Србије, указује да је на тај начин желела да јавно понизи српске званичнике. А разлога за такав гест госпођа Меркел је имала напретек.

Осим Борсиа Тадића, и министри су се бусали подршком “наших пријатеља“, међу којима је Немачка истицана у првом плану. Ваљда због количине донација које су, након замене власти 5. октобра 2000. године, упућене Србији, а највећим делом потичу од пореских обвезника из Немачке.

Тадићева партијска педерска дружина је, попут роја скакаваца, опељешила све што јој је под руку дошло. Донације су завршиле на њиховим рачунима, опљачкане су банке, фондови, сељаци, дечја обданишта… Шокирани похлепом српског председника, који је на своје рачуне ставио преко две милијарде евра, европски комесари су поручили властима у Београду да морају да оду у прошлост и затворе.

Администрација из Вашингтона има преча посла од шпартања по Србији. Њени службеници се повлаче са Балкана, препуштајући савезницима овај простор. Госпођа Меркел је жена која уме да дође у мисију, када је крајни час. Тако је дискретно шапнула Виктору Јушченку, украјинском председнику са америчким пасошем, да Украјина не може у НАТО и Европску унију, осим преко Моксве. То је саопштила и грузијском председнику Михаилу Сакашвилију, такође америчком држављанину, да не рачуна ни на помоћ САД-а, ни ЕУ, ни њене земље. „Ми, за разлику од Вас“ – рекла је госпођа Меркел Сакашвилију, – нисмо авантуристи.“

Мафија српског председника сада је у паници. Нема више донација, нема инвестиција, нема кредита… Ултиматуми су пред њима. Што је још за грађане још горе, ни опозиција није другачија.

Руска федерација има одвојених пет милијарди евра за финансирање капиталних пројеката у Србији. Али, Руси не дају паре у руке Тадићеве мафије, већ желе да имају увид где се троше. Али, шта те паре занимају болесног Бориса, ако не може да их усмери на свој рачун. Руси, користећи се услугама Немачке, желе да осигурају присуство на Балкану. Али, шта о томе зна српски председник, који у последње две деецније није прочитао ни једну књигу. И шта о томе знају његови педер дечаци које је промовисао у министре и највише државне руководиоце?

 

Борис ће пре да нас све подави, него да пусти Русе да нам изграде путеве, метро, електране… Али, руски гас и нафта, коју не плаћамо месецима, радо узимамо. Шта ће бити, ако нам и Руси заврну вентиле?

Диктатор је смртно болстан. Сарком ће га ускоро учинити непокретним, сида узима данак и кожа му је сва исфлекана, тако да ни шминкери из његовог кабинета неће моћи да сакрију смрт која вири из његових очију. Председник као да жели да цео народ умре заједно с њим. Количина зла која избија из њега, потврђује тезу да су неки људи крволочнији од животиња…