Ангела Меркел – Момчило Перишић – Јадранка Косор

Званична Црна Гора из тога би требало да извуче поуке и окрене се праведној унутрашњој и трезвену спољној политици. Не будемо ли се првенствено уздали „у се и у своје кљусе“ и традиционалне савезнике, у Црној Гори ћемо извјесно имати њемачко гробље и црногорско робље, бијелу кугу и параде поноса, НАТО базе и ратове за туђе интересе

Слиједи саопштење Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе:

Пресуду Хашког трибунала којом је Момчило Перишић осуђен на 27 година затвора, зато што је као бивши начелник Војске Југославије пружао финансијску, логистичку и другу помоћ Србима у Босни и Херцеговини и Хрватској, Удружење бораца ратова од 1990. године Црне Горе оцјењује као чин истрајавања на антисрпству, неправди, насиљу и фалсификовању истине о ратовима од 1990. године.

Удружење годинама упозорава да су Хашки трибунал основали ино разбијачи велике и мале Југославије да би прикрили и оправдали своју подршку словеначким, хрватским и албанским сепаратистима, минимизирали почињене злочине над српским народом и легализовали ратно разарање Србије ради отимања Косова и Метохије. То је и разлог наставка притисака на званичну Србију да призна независност и територијални интегритет тзв Косова, одрекне се националних интереса и достојанства, а прихвати беспоговорну послушност тзв. међународној заједници на челу са Њемачком и Америком.

Сурова пресуда Момчилу Перишићу, који је по окончању ратних сукоба прихватио такву послушност, само је још један показатељ да клечање пред међународним насилницима неће промијенити њихову политику према Србима и Србији.

То је потврдила и скорашња посјета њемачке канцеларке Ангеле Меркел Београду када је јасно поручила да је Њемачка одана Албанцима и да у спољној политици те земље нема промјена.

Симптоматично је да је поруци Меркелове претходило слављење злочиначке „Олује“ у Хрватској са кога је хрватска премијерка Јадранка Косор јавно поздравила хрватске ратне злочинце у Хашком трибуналу, а потом посјетила Приштину гдје је подржала независно Косову и позвала на наставак хрватско-албанског пријатељства и савезништва.

Како то савезништво, започето дведесетих година, носи печат оружане побуне и „бизниса“ органима побијених Срба и Рома, започетог у Хрватској а настављеног на Косову и Метохији, посвећеност Меркелове и Косор Албанцима и Косову треба сагледати и са тог аспекта.

Очигледно је да је подршка Њемачке оружаној побуни у Хрватској и на Косову и Метохији, условила да су политика званичне Хрватске и тзв. Косова на линији политике Њемачке, али је нажалост очигледно и то да у политици Њемачке према српском народу и другим ратним противницима са ових простора, задњих 100 година нема суштинског дисконтинуитета.

Званична Црна Гора из тога би требало да извуче поуке и окрене се праведној унутрашњој и трезвену спољној политици. Не будемо ли се првенствено уздали „у се и у своје кљусе“ и традиционалне савезнике, у Црној Гори ћемо извјесно имати њемачко гробље и црногорско робље, бијелу кугу и параде поноса, НАТО базе и ратове за туђе интересе.

Радан Николић, предсједник Управног одбора