6 септембар 2011

Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији, у разговору за Данас: Приштина има зелено светло за насиље. Русија не враћа војску на КиМ. Блокирање руског предлога о усвајању званичне изјаве председника Савета безбедности УН на недавној седници о Косову представља ништа друго до одсуство жеље да се осуде једностране војне акције косовских власти.

Очигледне последице могу бити покушаји Приштине да понови сличне акције – ако им је једном пошло од руке, поћи ће им и други пут. Руски предлог блокирале су државе које су прве признале независност Косова и које на све могуће начине штите Приштину и прикривају њене антисрпске акције – каже у интервјуу за Данас Александар Васиљевич Конузин, амбасадор Руске Федерације у Србији.

Колико је, према руским проценама, криза на северу КиМ опасна по регион, укључујући последње тврдње Приштине да су српске институције на северу не само „паралелне“ него и „паравојне“? – Опасност од нових једностраних војних акција Приштине и даље је присутна. Управо у циљу њиховог оправдавања и износе се апсолутно неосноване тврдње како су српске институције на северу Покрајине „полувојне“.

Понављам – приштинским властима дато је зелено светло за наставак насилних дејстава. Не искључујем да до њих може доћи у сваком моменту. Како нас учи историја и целокупно претходно искуство, на Балкану је све узајамно повезано. Због тога се криза на северу Косова неизбежно одражава и у другим деловима региона. Заменик премијера Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић недавно је предложио да се Руска Федерација врати на КиМ у оквиру међународних војних снага.

Како коментаришете ову идеју и да ли је реално, у садашњим околностима, размишљати о руском војном повратку на Косово? – Интересантна логика. Српска страна на све начине подвлачи важност коришћења искључиво политичко-дипломатских инструмената. Она је категорично против војних акција. А, истовремено се чују позиви да се на Косово упуте наоружани Руси. Косовски проблем се не може решити војним средствима. Конфликтна ситуација може се само замрзнути, али то није излаз. Решење треба тражити на путу дијалога и преговора, циљајући на то да договори треба да воде рачуна о интересима и забринутости свих страна. Разуме се, то се мора радити у складу с нормама међународног права, у оквирима постојећих одлука УН, пре свега у оквирима Резолуције 1244 СБ УН. У српским политичким круговима још се спекулише о разлозима руског повлачења с КиМ 2003. и улози Београда у томе.

Због чега се Москва пре осам година одлучила на овакав корак и да ли је то било у договору с Београдом, како неки тврде? – Одлука о повлачењу руског војног контингента с Косова донета је онда када нам је постало апсолутно јасно да, под окриљем међународног цивилног и војног присуства, западне земље иду путем довођења Косова до независности. Русија није желела да је искористе као параван. Наравно, Београд је био обавештен о нашој одлуци. Према ранијим плановима, председник Србије требало је још у јуну да посети Москву. Да ли је и за кад та посета одложена и због чега касни? – Питање посете председника Србије Русији у фази је разматрања.