5 септембар 2011, Глас Русије

Још једне у низу непривлачних послова западних специјалних служби изложила је у току протеклог викенда америчка правобранитељска организација Human Rights Watch. Документа, која су откривена у Триполију непобитно сведоче: између западних престоница и Гадафијевог режима који оне проклињу, тајно је постојала потпуна идила.

Важне услуге су либијски мајстори тајних послова пружали америчким, британским и немачким колегама. На пример, агенти ЦИА ухвате човека, који је само осумњичен за то да припада терористима, а у Триполију из њега извлаче потребне доказе. Да се пајташи не би умно напрезали, у Ленглију им је чак написана специјална анкета. У знак захвалности за „прљави посао“ британски МИ-6 је предавао либијцима одбегле опозиционаре.

Искрено говорећи, изузев детаља јавност је мало шта ново сазнала. Посебно након разобличавања швајцарског сенатора Дика Мартија с његовим рефератима о вапијућем кршењу права личности, који су достављени Савету Европе. ОУН је усвојила гомилу законодавних аката. Кад би се сва поштовала, људским персонама ни длака с главе не би требало да фали. Међутим, падају и то не длаке, већ главе само лете надесно и налево – и ником ништа. Осећа се: ако се свет и мења то нипошто није набоље. Потпредседник Асоцијације за међународно право Олег Хлестов се не слаже с оваквим закључком:

„Специјалне службе не раде на површини. САД, Велика Британије и Француска увек проповедају заштиту човекових права. Једне друге оптужују за кршење. А кад се провери, испоставља се да не поступају баш најбоље. Иста ова Либија никад није викала да у њој влада демократија. То је лицемерје, фарисејство. Трубадури за права човека, слободу и демократију тајно чине оно што им не служи на част. Постоје документа, споразуми о правима човека. У оквиру ОУН има их око 24. САД учествују само у шест. Односно, не желе да преузму међународне обавезе о заштиту човекових права. А (од других) захтевају: поштујте.

У ОУН ће се на две-три предстојеће седнице разматрати повећање ефикасности у примени норми међународног права. Не треба бити наиван. На међународној сцени су сва ова партнерства само брбљање. Тамо се одвија борба и сарадња. Национални интереси се не подударају, треба проналазити компромисе у оквиру међународног права.“.

Приметићемо да у званичним изјавама из Вашингтона, Лондона и Берлина није било разобличавања.

Шеф британске дипломатије Вилијем Хејг (William Hague) је изјавио да пошто се разобличавања тичу претходника, нека они и одговарају. То је заиста бисер дипломатске уметности. Само министарство више воли да то опрезно прећути.

Наравно, примена права о којој је говорио наш стручњак је важна ствар. Али засад се реално уврежила друга пракса – нешто попут поделе рада. Једни – политичари – проповедају хуманизам и човекољубље. Не заборављајући да упиру прстом према онима којима одреде улогу прекршиоца. Истовремено други – њихове специјалне службе, вежбају насиље.