Аутор: Југослав Тајић

Тај исти олињали Вук постаде уцењени курјак и све наше наде давних 90 их баци у воду показавши своје право кукавичко лице!

05.09.2011 ДВЕРИ

Прочитајте пажљиво саопштење председништва СПО-а објављено на БЛИЦ сајту04.09.2011.а под насловом:

SPO traži novu kosovsku politiku

„Predsedništvo Srpskog pokreta obnove ocenilo je danas da je dosadašnja politika „očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije nad Kosovom“ neuspešna i da interesi Srbije i njenih građana traže drukčiju državnu politiku prema Kosovu.

Predsedništvo SPO je, kako se navodi u saopštenju, zaključilo da bez formalnog priznanja nezavisnosti Kosova, treba prihvatiti da je Kosovo najbliži i posebni sused Srbije i sa njim održavati slobodne ekonomske, trgovinske i druge odnose, na sličan način na koji su te odnose imale dve nemačke države ili ih danas imaju Kina i Tajvan.

„Ako Srbija krene ovim putem, širom će joj se otvoriti vrata Evrope, i politički i ekonomski. Istrajavanje na dosadašnjoj politici urušava državu Srbiju, blokira njene evropske integracije, gura je u psihozu beznađa i reprizu po naš narod tragične politike vođene u poslednjoj deceniji prošlog veka“, navodi se u saopštenju.

Predsedništvo SPO je ocenilo da je dosadašnja kosovska politika nespešna jer se „onošto je izgubljeno ne može čuvati niti se sada može povratiti ni ratom ni diplomatijom“.

Олињала појава

Да ли треба трошити папир, време и живце на ову олињалу, као муштиклу испушену и од јаловости пожутелу појаву звану СПО на челу са Вуком Драшковићем? Кога још у Србији узбуђују ставови овог синонима за истрошеност и демагогију? Да ли уопште иког у Србији интересује шта има да каже одбор ове тугаљиво саблазне странке, странке иза које смона почетку претпрошле деценије, сви ми слободољубиви Србигладни и жедни правде ради могли да станемо?

Дакле, хајде једном за свагдада демистификујемо енигму звану Српски покрет обнове или ако хоћете Српски покрет Обмане (а можеи Обаме).

Моје генерације, као и старији, сећају се еуфоричног повратка вишестраначја у земљу Србију.

Вук Драшковић, тадашњи краљ тргова , аутентични Равногорац и борац за људска права и слободу, вешто је крио своју биографију комунистичког апаратчика и „саборца“ у духу Балашевићеве романсе„на заклетви Титу ја спев’о сам стих…рачунајте на нас“.

На Вука, највеће кукавичје јаје и највећу превару, могли су да рачунају само превејани властодршци и Слобини чувари ватре.

Има ли већег политичког јада и беде?

Вук је на почетку 90-их у мојој породици представљао оличење оне Плаве Србије, по мери Светог Саве, Крста и круне, Србије у којој влада Српска грађанска интелигенција и витешки дух соколских задруга и војничке части. Вук је био онај зрак који смо сви дуго чекали. Зрак на силу угашене славне Србије витеза, хероја и за Крст часни бораца. Крај мрачном комунизму и реторици дембела са Дедиња на силу усељениху туђе виле и огрезлиху лоповлук,криминал и јагњеће печење.

Слоба или Вук, дилема која је поколебала и онако крхки мир у свакој српској кући након мамурног буђења и отрежњења од социјалистичке пијанке и ураниловке а ла „нама је било лепо за време Тита“(наркоманским речником речено „Док је било Тита било је и шита“).

Вук или Слоба, борба добра и зла. Борба Србије са пореклом и Србије без порекла. Србије са Круном и Србије са петокраком. Борба Православне Србије и Србије са увозом сумњивих далекоисточних традиција миксованих са астрологијом, атеизмом и зен будизмом. Борба палих за истину и борба палих за Тита и Стаљина. Борба писмених са неписменима, борба лепих са крезубим, све у свему борба добра и зла.

Тај исти Вук постаде уцењени курјак и све наше наде давних 90 их баци у воду показавши своје право кукавичко лице, ако ме сећање добро служи, кријући се од камера студија Б улазећи на задња врата Белог Двора и удобно диванећи на Слобином канабету иза леђа свог изневереног гласачког тела.Човек који је купио вилу на Сењаку у доба свога највећег прогонства дајући рецепт осталим књижевницима како се од „писања књига“ може лепо зарадити.

Слобе више нема, а курјак мора на канабе неке друге властодржачке силе, сада Хашке. „Господин уцењени“ више толико не зна шта булази, да га може једино слушати малобројно чланство вечитих идолопоклоника,сада штуцованог брадатог лика и дела који, иако потпуно свесни количине изречених глупости, имају речи разумевања „ма нема везе. Вук је добар као човек“.

Но, вратимо се на тему.

Нато четник поново јаше

Господин уцењени дакле има образа да се после свих својих политичких и националних издајаи вређања интелигенције поштеног света, који добро памти крвави 9. март и све шетње под барјаком тадашње „опозиције“, медијски објави како по ко зна који пут он једини зна пут!

Он је та новина. Он је та вечита револуција. Он је та млада покретачка снага. Он је пророк!!!

Дакле по Вуку, тај исти запад није издао Дражу већ му је био најбољи пријатељ.

Тај исти запад је хтео свим силама да нас избави од комунизма и да нам помогне да боље живимо, ал’ ето.. Ми грешни Срби прихватисмо тај мрачни комунизам са истока (читај из Русије)уместо да похрлимо у западно европски рај. Када бисте Вука којим случајем питали о савезничким (читај Британским)бомбама са натписима „срећан ускрс“ на њима, Вук би вам одговорио да смо сами криви за то. На помен „савезничког“бомбардовања 1999., Вук би вам одговорио сами смо криви за то. НАТО нам жели добро, јер он је против(у)комунизма. Како не схватате да смо управо ми највећи проблем НАТО у јер смо против(у) његовог усрећитељства? Како не схватате да сунце излази на западу а ручак са сланином и ребарцима крчка се у шерпи на ЕУ шпорету? Та шерпа нас упорно чека а ми ето проклети понављачи никако да научимо да нам запад у ствари жели добро ал’ смо ми ти који нећемо да нам се помогне.

Шта то ново поново имада нам поручи „пророк евроинтеграција и НАТО стандарда“ преко свог одбора?

Ако признамо Косово Европа ће нам као покајном сину заклати угојено теле и широм ће нам отворити врата евроинтеграција, политичих и економских. Сви ћемо јести то зготовљено теле златним кашикама и есцајгом са краљевских дворова. Падаће и печене шеве са неба, а шерпа која се крчка ће коначно бити на трпези.Европа ће нам као блудном сину зготовити трпезу и рећи „Сине Србине, био си изгубљен и вратио си се“ (а мој брат Ђуро ће ти опростити све што те је тукао).

Вуче, Вуче, бубо лења, шта ће рећи поколења?

Узми се у памет, иди у пензију и пиши романе.

Остави српски народ на миру да сам бира свој пут на челу са онима који нису издали идеале своје славне и једине земље Србије.

А историја те памтити неће, иако си имао ту амбицију пророче НАТО стандарда.