Поштовани!                                            

Обраћају Вам се, радници- штрајкачи, Штрајкачки Одбор, председници сва три Синдиката, и запослени у  РС Партнерс ПЕС А.Д., сада ДП. ЗАСТАВА ПЕС из Сурдулице.  Наша фирма пре приватизације је била пример успешних предузећа у Србији и најбољи добављач ЗАСТАВЕ. После одвајања од групе Застава успели смо да задржимо завидан ниво производње и имали доста извозних послова. Фирма ЗАСТАВА ПЕС је некако радила, примали смо плате,можда мале али такорећи редовно. Но наишло је време приватизације.  Тако смо и ми имали срећу или несрећу да нам дођу купци под геслом Српско – Руског  Пријатељства. Ко  је све укључен и ко су власници незнамо а није ни битно. Код нас и испред јавности појављују се Андреј Димитријевић из Београда као представник Српског дела власника. Испред Руског дела појављује се Сергеј Кyстимов.  Наса фирма ДП ЗАСТАВА ПЕС је преко Агенције за приватизацију 14.12.2007. продата Београдској фирми РС УНИТЕД ГРОУП.  Иначе фирма РС УНИТЕД ГРОУП је основана средином 2007, са 500 Еура оснивачког капитала. На нашу жалост, нисмо имали среће у приватизацији. Све оно што је причано о благостању у фирми, је мртво слово на папиру! На Оснивачкој Скупштини су нам нови власници обећали да отпуштања радника неће бити,да ће се фабрика развијати, примати нове раднике, повећати обим производње и продаје захваљујуци вези са Русијом преко руског сувласника, који имају везе у ВАЗу. Купци су помињали плате од 600€, запослење више од 300 нових радника, ако их нема у Сурдулици има их у Влад. Хану и Врању.

    Одмах након приватизације некако смо и радили, јер је било доста затеченог репроматеријала и делова, медјутим убрзо смо почели да наилазимо на огромне проблеме.

   Сваког дана бивало је све теже. Купци капитала нису исказали вољу да фирма ради. Нередовно је набављан материјал, тако да је производјено све мање. Плате нисмо примали и по седам месеци. Вршен је стални притисак на запослене да морају да узму своје радницке књизице и оду. Послодавци нису исплацивали превоз,плате смањили од Августа 2009. на минималац,натерали су нас да потпишемо нове уговоре о раду са надокнадом за топли оброк од 100дин/месецно и регрес 100дин/месечно. Све је бивало теже јер су купци капитала огромне износе од продаје затечених залиха пребецивали на рачун неког Менадзмента својим фирмама у Београду.

   Купац Андреј је одмах почео преко својих послушника да се изживљава и да врши притисак, прети и шиканира запослене. Више пута је тако шетајући по погону,прилазио радницима, претио им отказом. Председника Самосталног Синдиката Јанковић Добрија је три месеца прогонио и претио му отказом. Оптужба је била да су наводно он и Ншић били организатори предходног тродневног страјка  Једноставно нико није смео ништа да пита.

Одмах по доласку нам је укинуо надокнаду за превоз.Променио је Колективни Уговор, наводно да је претходни Комунистички и да мора да се промрни. То је урађено мимо Агенције за приватизацију. Запосленима је прећено, вршен је притисак и на Синдикате. У фирми имамо три Синдиката: Смостални,. АСНС и Независност. Вршен је велики притисак на Синдикате. Његова жеља је да се оснује само један Синдикат,по његовој мери. Но некако смо се одупрели и изборили. Медјутим претње отказима, као и друге врсте притисака на запослене је било свакодневно.Тако је крајем 2008 отпуштено шест запослених, само што су на Збору запослених питали када ће плата. Поступак пред Судом се још увек води. Кад ли ће се окончати?  Доставићемо копије отказних Решења. Негде на почетку 2010, и поред позитивног пословања(тако су бар послодавци показали у свом извештају) одлучили су да 81 запосленог прогласе вишком и пребаце их на четворочасовно радно време а до краја године и да им престане радни однос. Чак се помињала прича, да списак није коначан и да ће се вероватно радити још неки списак. Њихова прича се своди на то да је био велики број радника у администрацији. Међутим од 81. Запосленог који су проглашени вишком само је 4 радника из администрације. То је мало забринуло и уплашило запослене, поготову што није дошло до договора са Синдикатима.

  Поред тога рађене су разне финансијске малверзације. Продавано је све што је могло да се прода. Да би стекли што већу материјалну корист, послодавац је нашу имовину на Власинском Језеру, продао сам себи, то јест нашу имовину, својијој повезаној фирми. Ту је фабрички погон, Прелепо радничко одмаралиште и грађевинско земљиште од цца 2 хектар, на стотинак метара од обале Језера. И то би било ОК! Међутим, поступак није у реду Он је ту имовину, разорио, урушио, тако да је вештак процени што мање. То неби урадио ни окупатор када се повлачи са територије којује држао. Занимљиво би било да Вам касније доставимо и део слика и документације.

 Да би се обманула Агенција, смишлани су разни начини. Радници су силом слати на нека неплаћена одсуства. Кад се најави да Агенција долази у контролу пословања, тридесетак радника се доведу и поставе као статисти на радна места и глуме да раде. Тако су се једном и прешли. Пустили су раднике кући у 11х, па су се људи из Агенције зачудили о чему се ради.

   Да би се вршиле обмане, прављени су неки фиктивни рачуни, чак и за робу, које није било у магацину. Па то је скандал. Продаје се роба из магацина а стварно стање је НУЛА. Продавана је затим нека роба за извоз. Наравно да је факторисана а никад није извезена. Ту исту робу су касније продавали неким другим купцима и све тако у круг. Занимљиво је видети записник Пореске Управе из Врања, који су вршили проверу у Јулу 2010. Толико тога је било нађено, но вршен је притисак да се тај записник не објављује. На крају је само констатовано да фирма на име дуга држави дугује цца 23. Милиона динара. То је тако изманипулисано а у ствари се ради о УТАЈЕНОМ ПДВу у 2008. и 2009.години.

  Наравно да је по аутоматизму требало да се предузму мере против починиоца. Зашто се ћути и чека? Зато што неко из врха штити лопове! 

     Како је постало неиздрзиво запослени су одлуцили да некако покусају да спреце пропадање и гасење фирме ступањем у страјк.   Већина запослених(126 од 167 запослених) и Синдикати „Независност“, Самостални Синдикат Металаца и Синдикат АСНСА су од  04.05.2010.год. у штрајку због свих дешавања после приватизације насе фирме ДП. „Застава ПЕС“. На самом почетку штрајка, вршен је огроман притисак, личне претње запосленима отказом, чак и претње неком врстом ликвидације. Члану штрајкачког одбора Стаменковић Станиши је прећено, неком претњом: „ Мали од сутра има да те нема..“ О овоме је обавештен МУП, написана је кривична пријава и још се води поступак. Комплетном штрајкачком одбору је на неколико преговора поновљано: „ Ово вам је последње, водите рачуна…“ Дана  11.05.2011 ујутру по доласку на посао на капији је било двадесетак припадника личног обезбеђења са задатком да примене силу. Сам купац, директор и шеф тог обезбеђења су на уласку на два метра од капије присилно одвајали десетак запослених, и насилно уводили у просторији поред капије где је ту било оделење продаје. Задатак директора и Андреја је био да климањем главом покажу ко је за одстрел. Одмах затим их обезбеђење хвата за руку и уводи, то јест угурава у ту просторију. Можете замислити, како су се ти радници осећали? Онај ко је ушао први, могао је да помисли на све, чак и могућу физичку ликвидацију. Раднице су плакале и стално понављале, „Шта ће да нам раде, бојимо се, видите колико их је…“. Тако притворени радници су били скоро сат времена, нико им се не обраћа. Најзад су дошли у просторију директор Благоје Стојановић, Андреј Димитријевић и Посавец Златко. Обратио им се Златко Посавец речима: „На жалост, свима вама је престао радни однос у овој фирми, ево вам упозорења о постојању разлога за отказ Уговора о раду, можете да узмете , желите ли…? Обраћао се сваком појединачно. Ту су били следећи радници: Стојковић Драган, председник штрајкачког одбора, Виолета Ђорђевић, Станиша Стаменковић, Станковић Гоца, чланови штрајкачког одбора, Драган Ђорђевић, предсеник Синдиката „Независност“,  Били су још и штрајкачи Миличевић  Драган и Радојичић Војкан и Радица Ђорђевић. Нико није желео да узме Решење. Међутим независно од тога исти су одмах изгурани физички ван фабричке капије а капија је закључана. Си остали Штрајкачи су били у хали, на штрајкачком месту. Кад су штрајкачи приметили да су неки радници избачени, некако су одгурали обезбеђење и дошли на капију. После тога је отворена капија, сви су ушли на место за штрајк и наставили.

  Како је купац почео, тако је и даље наставио. Није просло ни месец дана и ето нових претњи, нових Решења. Копије свих Упозорења, Решења, Позива за рад ћемо Вам доставити. Вршен је и даље притисак на запослене и на чланове њихових породица. Запосленима који су у штрајку, слати су и ношени на кућне адресе позиви да се обавезно јаве на посао у противном ће им бити отказани уговори о раду. Тако су малтретирали породице штрајкача. Доставићемо и копије позива штрајкачима да се јаве на посао.

      Доста материјала смо досад свима достављали, износили и упознавали  са проблемима којима се сусрецемо.  Сада се постована  господо обрацамо и Вама, треба да се упознате са нечим сто раде послодавци и сам Дрзавни Врх, који их толерише а они се усиле и све су жешћи. Молимо Вас за неку врсту помоци.

  О проблемима насталим одмах после приватизације, обрацали смо се за помоц свима редом. Најпре вецинском Власнику Сергеју Кyстyмову, Руској Амбасади, амбасадору Русије господину Конузину, Премијеру Русије гдину Путину, Агенцији за приватизацију, Министарству Економије, Министру Полиције Дацицу, Скупстинским Одборима за Приватизацију и Идустрију, Министарству за Рад, Инспекцији Рада, Министарству Правде, Министарству Финансија, Сектору за борбу против Корупције, Оделењу за Привредни Криминал, Финансијској Полицији, Премијеру Цветковицу, Председнику Тадицу, министру Чиплићу,Заститнику Градјана Саси Јанковицу,…На насу залост, бас нико, осим Агенције и Скупстинских Одбора за Приватизацију и Идустрију (разумели су насе проблеме и схватали нас као заинтересовану страну).  

     Агенција за приватизацију је и поред свих притисака, након 10 инспекцијских надзора и после сест продузених рокова, одлуцила да раскине купопродајни уговор са насим купцима, фирмом РС УНИТЕД ГРОУП Београд  26.11.2010. Толико је било пропуста и проневера да им је ресење о прекиду приватизације поткрепљено цињеницама.  Управо, после раскида приватизације, врсен је велики притисак на Владу Србије, да она некон ОДЛУКОМ-ДЕКРЕТОМ, понисти одлуку Агенције. Влада је 16.12.2010. дала Саветодавно мисљење Мимистарству Економије и Регионалног Развоја, да се преиспита одлука Агенције о понистају приватизације и дала препоруку Агенцији да поново склопи нови уговор са старим купцима.

Због нецијих гресака, гладни смо!ОД КОГА да тразимо за хлеб? Помозите нам да мирно увеце легнемо, немојте дозволити да нас Нас Градонацелник пласи Дачићевим Специјалцима и коњицом, вероватно то зна из ВРХА!  Влада се обратила МУПу, незнамо разлог, кога да стите, кога да нападају? Господин потпредседник  Владе  Дациц зна много тога, написали смо му преко сто мејлова, двадесетак дописа, па це врло лако све да се реси. У прве борбене редове нека стави најбоље стрелце, нек пострељају нас ХУЛИГАНЕ И БАНДИТЕ(тако нас купци назвају). Зар да нас тако зову, сто тразимо посао и плате???? Фирму су вратили лоповима и  нека крену демократским путем ка ЕУ.  Једно прицају, друго мисле а треце раде! Нецете ваљда такве потупке да одобравате?   Господо залосно је сто се у насој Србији ради. Затразили смо помоц од  Министра за људска права,ЗАСТИТНИКА градјана,,медјународних институција, јер као да НАС, НАША Дрзава не сматра својим! Амбасадор Конузин брине за свог дрзављанина Сергеја Кyстимова, ко постовани  брине о нама, градјанима Србије?

      Незнамо дали схватате, нама су Угрозена сва права, чак и право на живот, како нама,тако и насим породицама.

 Постовани, страјкаци су после свега сто их је задесило спремни на све, бојимо се да их нецемо моци да обуздамо. Да Вам поновимо, имали смо један смртни слуцај на поцетку страјка и то од инфаркта. Један радник, који је био рглер на линији заваривања, када је сазнао да је на списку за четворочасовно радно време, позлило му је и доживео инфаркт и то у 49 години зивота. Нажалост од последица је умро. Касније Августа 2010 један радник је због стреса од провокације послодавца и мешање полиције задобио моздани удар од кога је био 6 дана у коми и сад му је врло лосе. У Марту 2011. имали смо јос један инфаркт и то страјкаца родјеног 1971.године. И то замислите баш онај радник коме је Андреј прети физичком ликвидацијом. Радник је више пута, као члан штрајкачког одбора био на преговорима са послодавцем. Водјен је да даје изјаве по пријави. Привођен је насилно у посебну просторију од стране власниковог ФТО. Толико је било напорно и мучно то што је послодавац чинио, да су у почетку долазила кола хитне помоћи са дежурним лекаром. Свакодневно је било и по десет радника са огромним притиском, да су  примали ињекције и лекове за смирење. Све су то последице, осам месеци смо без динара. Веца група страјкаца се је крајем Новембра попела на фабрицки кров, у намери да се спали заједно с фабриком. Било је и једног случаја покусаја Весања. 

  Поштовани, послодавци су се охрабрили не чињењем Инспекције, Јавних Тужилаштва, Судова..Они у свима виде заштиту, нуде, дају велики новац а сви су корумпирани и ћуте. Дали су себи за право да нас од почетка Марта 2011. не пустају на уредно пријављеном штрајкачком месту.Могуце је чекивати свашта уколико се ШТО ПРЕ не реши ова агонија. Господо, ево вец дванаест месеци смо у страјку. Још од почетка Марта 2011, обезбедјење послодавца нас не пуста на страјкацко место, које је легално пријављено јос 23.04.2010. Па ми смо без основних услова за зивот, при цему не мислимо само да смо без пара!   Зар није срамота да страјкаци, немају где да оперу руке, попију лек водом, поједу доруцак који су понели, немају WЦ. На прагу је нека заразна болест Хепатитис или по насем Зутица, колера или ко зна ста!  У 21.веку жене једна другу заклањају јакнама и телима док обављају физиолоске потребе!  Бас смо на корак до ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ! Свако мозе да прича што хоће, нико не одговара за оно сто каже.  Прича се нешто а стварно стање можете да видите и сами, поготову ако кренете да прошетате Србијом.

    Послодавци су усред легалног страјка отказали 38рици запослених Уговоре о раду и свим преосталим страјкацима поделили Упозорења о постојању разлога за отказ Уговора! Ти отпустени су одјављени у Фондовима. Немају право на здравствено осирурање. Замислите да су им доприноси отказани 17. Фебруара 2011 а одјаве су од 23 и 31. Августа 2010. Сви простали радници у штрајку су добили отказе почетком Маја 2011. Уговори ораду су им отказани од 04.05.2010., тачно годину дана уназад. Има ли то негде? Наравно има у овој нашој Држави,,,И замислите, бас нико не реагује, Инспекције, Јавна Тузиластва, Министарства за Рад и Министарство правде

 Понављамо, све ово је рузно,догадја је преседан у приватизацији, испада сто висе се краде дрзава даје им се веца подрска! Из Врха се пишу неки дописи МУПу, они нам прете!Зашто?  Зато што се покушава да штити криминал а причамо о чланству у ЕУ! 

Они нас таквим потезима терају из дрзаве, мозда цемо морати да колективно заједно са породицама затразимо азиле и дрзављанство Албаније или Бугарске. Па постовани, територијално ми нисмо далеко од њих. Врх Дрзаве и онако као да Југ не сматра Србијом!

  Послодавци не бирају начина,новац уместо да организују производњу, дају да олакшају себи растурање фирме. Потплатили су Инспекцију Рада, Тужилаштва, Судију Вишег Суда у Врању Љиљану Стаменковић. Тако да је судија Стаменковић, тек после годину дана пресудила да је наш штрајк нелегалан. Испаде да је једино наш штрајк од 3.000  штрајкова нелегалан. Зар није мало смешно? Против нас се и даље пишу пријаве, да их ометамо, да су изгубили тржиште, да они хоће да раде. Тако су доставили и неки Фамозни Бизнис план, по коме им треба 80 радника. Шта са осталима до 167, колико нас је? У Агенцији нам је речено, да сви који не буду радно ангажовани, биће проглашени технолошким вишком и добиће отпремнину од по 200 Еура по години стажа. Међутим, нажалост, послодавац, ни то не поштује. Он дели отказе, зна да то несме али ето, има наклоност Државног Врха и не посустаје. Ми не тражимо ништа друго. Нека нам само пвеже радни стаж и ако му не требамо, нека нам исплати отпремнине, па куд знамо а њима ето фабрика. И онако су нам отели оно највредније, имовину на Власини, због туризма!

У нади да ће те схватити нашу ситуацију, унапред се захваљујемо.

С поштовањем!

 У Сурдулици 31.08.2011.    

 Синдикати:                                                                         Штрајкачки одбор

                                                                                                       1.Стојковиц Драган,  председник„Независност“- Д.Дјордјевић                                                                      2. Стаменковић Станиса, члан

 ССМС     -Д.Јанковић                                                    3. Станковић Гоца, члан

 АСНС      -Д.Димитријевић                                       4. Дјордјевић Виолета, члан

                                                                                                        5. Младеновић Славица, члан