Депеша Wikileaks-а открива да је Тадић за улазак Србије у НАТО.

Београд, 03.09.2011, Двери Српске

Депеша амбасаде у Београду, са ознаком SECERET, коју је, срећом, објавио Wikileaks, открива да је председник Тадић за улазак Србије у НАТО, али због политичке осетљивости теме (читај, због подршке бирача) неће јавно да говори о томе.

Председник је, још као кандидат на изборима, због подршке бирача изјавио да је „НАТО починио злочин“, и да не смемо да будемо у ситуацији да нас неко бомбардује. Том приликом, положио је цвеће на споменик погинулима 1999. у Варварину.

Као председник, бивши министар одбране ублажио је реторику, свестан да га тема уласка у ову проамеричку алијансу не може коштати као на изборима, па је, у интервјуу за „Слободну Европу“ изјавио следеће: „За нас у „Партнерству за мир“ још има много неискоришћеног простора за сарадњу, и ми желимо да искористимо све могућности. Видећемо да ли ћемо имати и наредне кораке према НАТО. У крајњем случају, то ће бити одлука грађана Србије, јер без те одлуке није ни могуће приступити НАТО. То сада уопште није тема“

Кад оно међутим…

Ипак, разговори Борисових саветника са Мери Ворлик, амбасадорком САД, откривају нешто друго. На првом састанку амбасадорке са председниковим саветником за спољну политику, Јованом Ратковићем, записано је следеће (у преводу са енглеског): „Ратковић је рекао да, као бивши министар одбране, председник Тадић је добро упознат са проблемом. Тадић верује да Србија не може за увек остати изван НАТО-а, али то не говори често због политичке осетљивости теме.“

Такође, Ратковић је, опет на нашу срећу, објаснио прави разлог уласка у Партнерство за мир: „Србија предузима конкретне кораке да повећа свој ангажман у НАТО (…) Ови кораци су потребни пре било какве одлуке о чланству.“

Коментар је непотребан. Довољно је упоредити Тадићеве изјаве за медије на српском језику и изјаве његовог саветника у амбасади САД да се види пуна мера лицемерства „проевропског“ председника.

Еуфемизам назван „политичка осетљивост теме“ значи да Тадић нема храбрости да јавно призна шта ради, јер ће тиме изгубити гласаче. Ипак, то му не смета да иза леђа јавности ради на уласку Србије у НАТО, без обзира на став грађана. Уосталом, да ли би Драган Шутановац могао да лобира за улазак и да се бори против референдума по овој теми, да нема Тадићеву сагласност за то?

За редакцију сајта,
Никола Маринковић