Привреда Србије је од 20. јула до 1. септембра, због ембрага Приштине на испоруку робе имала губитке од 45 милиона долара, упозорио је данас директор Бироа Привредне коморе Србије за регионалну сарадњу Миливоје Милетић.

Он је за Танјуг казао да, ако би блокада била настављена до краја године, та бројка би се увећала на 250 милиона долара а штету би трпеле и све привреде ЦЕФТА региона. Милетић је изразио очекивање да ће кроз дијалог Београда и Приштине бити пронађено позитивно решење које ће омогућити неометан проток роба и истакао да је за српску привреду веома значајно да се реши питање царинског печата.

„Очекујемо позитиван исход преговора Београда и Приштине у вези са питањем царинског печата, што ће највише утицати да сви потрошачи имају бољу, квалитетнију и стабилнију економску ситуацију“, оценио је он.

Милетић је упозорио да ће у случају наставка ембарга и отежаног прилива роба на Косово и Метохију из других подручја Србије, прорадити сиви канали транспорта роба што ће поскупети укупну цену производа, а то, како је рекао, највише погађа потрошаче.

„Ако не би био постигнут договор штете би биле за компленту привреду Косова и Метохије, других делова Србије док би и цео регион имао одређене проблеме и штете“, сматра он.

Милетић је напоменуо да привреда Косова и Метохије била у тешкој позицији и пре ембарга и подсетио да је Међународни монетарни фонд (ММФ) прекинуо осамнаестомесечни „стенд бај“ аранжман са Приштином вредан 108 милиона евра. Према његовим речима, тај аранжман је прекинут због неодговорне фискалне политике према буџету, због повећања плата учесницима у ратним операцијама и јавном сектору док ни један договор постигнут са ММФ-ом Приштина није испоштовала.

Сви озбиљнији аналитичари указују да ће се, ако потраје таква ситуцаија, власти у Приштини суочити са још озбиљнијом финансијском кризом, додао је он. Милетић је казао да је Приштина од 2000. године добила око две милијарде евра донација, али да је ниво страних инвестиција на Косову и Метохији врло низак свега око 30 милиона евра у минулој деценији.

Врло је мали, такође, обим производње на Косову и Метохији и светска привреда још није забележила такву ситуацију да је покривеност увоза извозом од један до 13 одсто у протеклих десет година, навео је експерт ПКС.

„Све то указује на неодрживост такве економије и на потребу потпуне примене ЦЕФТА споразума који обавезује све потписнике па и УНМИК да се постојеће баријере укину и да се нове не стварају. Само на тим основама могуће је мотивисати инвеститоре да долазе у цео ЦЕФТА регион“, закључио је Милетић.

У Бриселу је, иначе, данас почела шеста рунда дијалога Београда и Приштине, на којој ће се разматрати питања царинских печата, катастра и унверзитетских диплома. Шеф преговарачког тима Београда Борислав Стефановић је пред почетак разговора рекао да је оптимиста и да верује да ће бити постигнут договор о царинским печатима и катастру.

ПКС: Србија неспремна за нови талас кризе

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изјавио је да Србија потпуно неспремна дочекује други талас кризе, јер држава готово ништа није урадила да се припреми за предстојећи удар.

Уместо да јасно дефинише стратегију и планове, власт само понавља да нас нови талас можда и неће погодити. Тај оптимизам потпуно је неутемељен. А нове проблеме наша привреда дочекује у много лошијој кондицији, ослабљенија него пре три године, када је криза почела, упозорио је Бугарин у интервјуу за данашње „Новости“.

Бугарин је казао да нови талас кризе дочекујемо с много већим бројем незапослених, огромном неликвидношћу, већом инфлацијом и буџетским дефицитом.

„Питање је дана када ће се криза прелити и на реални сектор. Зато тражимо да што хитније код премијера буде организован састанак с привредницима и представницима привредних асоцијација и банака и гувернером, да бисмо утврдили ургентне мере за ублажавање негативних ефеката другог таласа кризе“, казао је Бугарин.

Он је рекао да Комора константно инсистира на превентивном деловању, али да, нажалост, држава углавном реагује последично, а тада је трошак много већи.

„Тражићемо да се хитно донесу стратегија и акциони план реформе јавног сектора, јер је он страховито повећао потрошњу, а самим тим и буџетски дефицит. Такође, потребно је проценити ефекте инвестиција, увести сталне ревизије јавних набавки, завршити реформу пореског система, смањити оптерећење на зараде“, навео је Бигарин.

Он је рекао да су „владине мере, углавном, само гасиле пожаре и имале су краткорочне ефекте“.

„На пример, број незапослених се од октобра 2008. до средине јуна 2011. повећао за 239.000.

Мера коју је Министарство економије донело за подстицај запошљавања до 35 и преко 45 година старости довела је до тога да се отвори 2.400 нових радних места. То је кап у мору“, казао је Бугарин.

Председник Привредне коморе сматра да је потребна ревизија владине одлуке да повећа плате и пензије у октобру.

„Потребна је ревизија те одлуке, јер је раст зарада био пројектован на бази привредног раста од три одсто. Међутим, тешко да ће се било ко у власти, у предизборној години, одлучити за ту непопуларну меру, иако би она била корисна и за привреду и за државу“, рекао је Бугарин.

Он је казао да је „готово убеђен да ћемо годину завршити са двоцифреном инфлацијом.

„Држава се узда у пад цена хране, али ће се то тешко догодити. Претећи фактор је и курс динара.

Постоји велика бојазан да се понови ситуација из претходних година, па да у последњем кварталу дође до наглог пада динара и на тај начин се обезвреде приходи привреде“, оценио је Бугарин