Усвајањем Декларације за помирење народа југоисточне Европе у археолошком налазишту Виминацијум код Костолца завршен је девети Унесков самит држава југоисточне Европе, чији је домаћин био председник Србије Борис Тадић који је оценио да само политика помирења води регион у ЕУ.

Учесници Унесковог састанка поручили су у декларацији, која је на предлог Тадића једногласно усвојена, да су опредељени за наставак помирења у региону југоисточне Европе и изградњу мирне и просперитетне европске будућности.

У декларацији се признаје и промовише суштинска улога уметности у животу и развоју појединаца и друштва у целини и изражава подршка уметницима када је реч о њиховој слободи изјашњавања и дигнитету.

У документу се износи и заједничка опредељеност за иницирање, примену и одрживу културну сарадњу у југоисточној Европи кроз рад културних и образовних институција, промовише интеркултурни дијалог и истиче улога традиционалних и нових медија у процесу подстицања интересовања и знања о савременој уметности.

Председник Тадић је, по завршетку скупа, на конференцији за новинаре изразио уверење да је све регионалне конфликте у југоисточној Европи могуће решити у наредних пет до десет година.

„Верујем да тој политици нема ваљане алтернативе – или нам опет предстоје сукоби. Ја никада не могу да подржим сукобе, већ трагам за рационалним решењем“, истакао је Тадић, изразивши наду да ће га у томе подржати и остали политички лидери у региону.

Како је истакао, лидери држава региона имају сјајне личне односе, али да ипак повремене политичке варнице севну због чињенице да су сви дужни да штите интересе грађана који су их изабрали, због чега проблеме решавају корак по корак.

Председник Србије Борис Тадић рекао је, отварајући скуп, да је одржавање самита Унеска у нашој земљи још једна потврда посвећености Србије процесу помирења, дијалогу и промовисању толеранције и међусобног разумевања у региону.

Перспектива чланства у ЕУ је веома битан подстицај у процесу помирења, а активно укључивање институција ЕУ у рад регионалних форума – потврда је европске будућности свих земаља југоисточне Европе, нагласио је он додајући да се вредности демократије најбоље бране културом.

Председник Србије је изјавио да је „српски идентитет светиња на Косову неспоран“ и додао да се само бескомпромисним очувањем културног наслеђа ствара предуслов за настанак баштине будућности.

„Зато ћу лично настојати да се заједничким напорима свих страна, укључујући и Унеско, пронађе решење за осетљиво питање очувања српског духовног и културог наслеђа на Косову“, казао је он.

Тадић је поручио да су светиње на Косову и Метохији, од којих су неке увршћене на Унескову листу угрожене културне баштине, витални интерес Србије и српског народа, и изразио протест због покушаја да се српски идентитет културног наслеђа на Косову и Метохији, посебно оног средњовековног, замени „косоварским“.

Србија ће, како је још једном истакао, упркос недавним унилатералним покушајима Приштине који су претили да угрозе стабилност читавог региона, остати посвећена проналажењу компромисних решења за сва отворена питања.

Генерални секретар Унеска Ирина Бокова поручила је да Унеско и она лично неће жалити труда да подрже помирење у региону југоисточне Европе и да ће снажно радити на томе са политичарима и представницима цивилног сектора.

Бокова је оценила да овакви састанци потврђују опредељеност лидера у региону да ставе културу у центар процеса помирења и развоја.

„Видимо резултате тих напора“, рекла је она, додајући да култура може да допринесе подстицању дијалога, превазилажењу разлика, консолидације и толеранције.

Председник Бугарске Георги Прванов рекао је да помирење у региону није фраза и нешто декларативно, већ истински процес и указао да је потребно искористии све могућности за изградњу нових културних коридора.

Члан Председништва Босне и Херцеговине Бакир Изетбеговић рекао је да област културе пружа могућност ближе сарадње у региону, а да „уметници иду испред политичара“.

Председник Албаније Бамир Топи заложио се за учешће Косова на оваквим скуповима какав је састанак у Виминацијуму, оценивши да Косово може да допринесе помирењу.

Он је истакао да је југоисточна Европа протеклих деценија живела у тешким временима, али да заједничка култура може да допринесе регионалном помирењу.

Председник Хрватске Иво Јосиповић оценио је да политичари морају да буду захвални уметницима који нису чекали политичке споразуме већ су били „претходница у обнављањуу порушених мостова.

Председник Хрватске није негирао значај политичара „у свођењу земаљских рачуна“, односно у процесу утврђивања истине о жртвама и злочинцима након ратних сукоба, али је нагласио да уметност свакако доприноси да се проблеми лакше реше.

Председник Македоније Дјорђе Иванов поручио је да уметност и помирење имају једну заједничку карактеристику, а то је храброст.

„За сваку уметност потребна је храброст, као и за помирење“, рекао је Иванов додајући да се само путем дијалога може омогућити да се сачувају мир и идеали.

И председник Црне Горе Филип Вујановић је оценио да су култура и уметност инструменти помирења и да они повезују просторе Балкана и југоистичне Европе боље од свих других политичких и друштвених деловања.

„Посебно је важно да се измиримо и покажемо да јесмо колевка култруе“, рекао је Вујановић.

Према његовим речима, културна баштина показује богатство простора, а однос према ствараоцима – како се може постићи помирење.

Домаћин следећег самита биће Босна и Херцеговина.