Дискусија од сат и по руских и немачких експерата показала је да погледи ЕУ и Русије на будућност јужне провинције и даље остају супротни.Тако је немачки политиколог Карстен Албрехт уверен да су још пре 20 година на Косову владале националистичке снаге, а сада се ситуација у региону налази под контролом.

Још једно мишљење, које су чуло из немачке престонице: да, чланови ЕУ за сада не могу до краја да одлуче како у потпуности да стабилизују ситуацију на Балкану, али је очигледно да се Косово никада неће вратити под контролу Србије и сада земље треба да мисле како да развијају добросуседске односе и како да заједно иду путем европске интеграције. Истина, како сматра експерт Минхенског друштва за проучавање Југоисточне Европе Франц-Лотар Алтман, није чињеница да Европа може да помогне Србији да изађе на крај са свим тешкоћама. Треба престати да се размишља шаблонски, наводно, Албанце продржавају САД, а Србију Русија. Важно је бавити се не националним питањима, већ побољшањем стандарда људи, али није чињеница да ће ступање у ЕУ решити тај проблем. Говорити становништву Балкана да ће живот после ступања у ЕУ одмах постати бољи, то значи бацати им прашину у очи. Пред нама је пример сложене економске ситуације у Грчкој, истакао је Франц-Лотар Алтман.

Руски историчари су убеђени да је прилично тешко бавити се социјалним питањима у условима када у Европи и даље владају устаљена мишљења у погледу „правих“ и „кривих“ за косовску кризу, прилично је тешко.

Компромисна решења за Косову су могућа, постоје различити модели сарадње: модел конфедерације, модел примања Косова и Србије у ЕУ без прецизирања статуса, на крају крајева, преседан пријема подељеног Кипра у ЕУ. Али поред свега осталог, постоји проблем територијалне целовитости Косова. На пролеће ове године Међународна кризна група објавила је реферат у којем упозорава да ће покушаји приштинских власти да узму под контролу север покрајине довести до ескалације конфликта. Ипак Немачка, изјављујући о својим покушајима да регулише проблем, не покушава да утиче на косовске руководиоце да ревидирају своју стратегију. Берлин сматра да се кључеви косовског проблема налазе искључиво у Београду и врши на њега притисак. Министар иностраних послова Гвидо Вестервеле у току своје посете Косову директно је изјавио да питања границе покрајине не могу чак ни да се подигну. Немачка се на тај начин бори против српског сепаратизма, подржавајући при томе сепаратизам косовских Албанаца. Тешко да се на тој основи може постићи компромис.

Данас је немачка активност усмерена на то да се сломи став Београда. При томе, Косово до данас не одговара ни једном разумном критеријуму независне државе.

Како нам се чини, госпођа Меркел путује на Балкан, благо говорећи, да посаветује Србији да призна независност Косова и Метохије. Зато што ако Београд призна самосталност покрајине, Русија ће подржати ту одлуку. Када би косовске власти желеле да учине своју земљу делом Европе, оне би испуниле услов прописан између остлог у резолуцији СБ УН 1244 о повратку неалбанског становништва у покрајину и обнови споменика православне културе. Међутим, данас, када косовски Албанци више не знају којим путем да ојачају своју државност, они решавају оружаним путем да интегришу север Косова. Каква је то демократска држава која се ствара путем етничког чишћења.

Ипак, ма колико често да путују на балканске турнеје европски чиновници, јужна српска покрајиан и даље остаје непогрешиви инструмент утицаја на Брисел од стране Вашингтона.

Путем стварања политичког превасходства за косовске Албанце и подршке муслиманског становништва на територији бивше СФРЈ, формирала се претња по Европу. У саком тренутку, када је преко океана потребно да се створи кризна ситуација по ЕУ, активира се одређени механизам који видимо у БиХ, а пре свега на Косову. Мени се чини да европљани треба заједно са Русијом да узму ситуацију у своје руке и да покажу косовским албанцима њихово место, како они не би заборавили на поштовање норми међународног права.

Дискусија у току телемоста Москва-Берлин тешко да је могла да дода оптимизма присталицама територијалне целовитости Србије и оставила је мноштво отворених питања. Полазећи од изјава немачких политиколога, одговорност за јулски конфликт на северу Косова лежи на Београду, што не може да се не одрази на европске перспективе земље. Али берлински стручњаци су дипломатски прећутали покушај косовских специјалаца да силом интегришу север покрајине, као и то зашто је статусно неутрална мисија КФОР-а, на чијем је челу немачки генерал, у току нереда у српским општинама свим силама пружала покровитељство Приштини.

Сасвим је могуће да је то још један симптом који сведочи о томе да је Европи све сложеније да испуни улогу гаранта стабилности на Балкану.