Четрнаест сведока у поступку против Рамуша Харадинаја, Љахи Брахимаја и Идриза Баљаја пред Хашким трибуналом ликвидирано је пре него што су и позвани да сведоче, подаци су до којих је дошло Тужилаштво за ратне злочине током истражних поступака.

Према подацима Тужилаштва у које је Танјуг имао увид, убиства сведока на Косову и Метохији, чак и оних у програму заштите Хашког трибунала, почела су још 1999/2000. године.

 Портпарол Хашког Трибунала Нерма Јелачић данас је изјавила да су апсолутно нетачне тврдње објављене у неким медијима у Србији о томе да су сведоци Трибунала убијени „у време суђења Харадинају и Лимају“.

„Ни једна особа са списка сведока или којој је Међународни суд одобрио заштитне мере у ова два предмета није убијена“, навела је она.

Према подацима Тужилаштва за ратне злочине, међутим, у периоду од 2001. до 2007 године убијени су: Иљир Сељимај, Смаиљ Хајдарај, Беким Мустафа, Авни Ељезај, Тахир Земај, Сабахете Тољај, Исуф Хакљај, Садик Мусај, Исмет Мусај, Синан Мусај, Џељадин Мусај, Садик Мурићи, Весељ Мурићи и Кујтим Бериша, од који су Садик и Весељ Мурићи били заштићени сведоци.

У близини Пећи код села Побрђе, 14. априла 2003. године, у заседи, ватреним оружјем, убијен је Иљир Сељимај, а са њим је ликвидирана и супруга његовог брата Ферида Сељимај.

У заседи постављеној на раскрсници у месту Витомирица код Пећи, 17. фебруара 2002. године из ватреног оружја убијен је Смаиљ Хајдарај, бивши припадник ФАРК-а, близак сарадник Тахира Земаја и Ругове.

Беким Мустафа и Авни Ељезај убијени су заједно 2002. године, ватреним оружјем, док су у заседи, у близини комбината Друри у Пећи, 4. јануара 2003. године убијени Тахир Земај и са њим син Енис и брат Хасан Земај.

Сматра се да је убиство Иљира Сељимаја и Тахира Земаја наручио Рамуш Харадинај како би их спречио да сведоче против њега у Хашком трибуналу, а убиство Земаја су по налогу Харадинаја, како се наводи у документу извршили Агим Ељшани, Авни Ељшани, Ћерим Ељшани, Адем Ељшани, Ахмет Ељшани, Сали Љајић, Фљорим Ејупи звани Мазуљ и Љуљи

У заседи, ватреним оружјем 24. новембра 2003. године, убијена је и припадница КПС полиције Сабахете Тољај, заједно са другим сведоком, такође припадником КПС полиције Исуфом Хакљајем, након чега је њихово возило запаљено.

Обоје су за време рата били припадници ФАРК-а под командом Тахира Земаја, а УМНИК полиција је 2004. године саопштила да је осумњичени за ово убиство Бедри Краснићи.

У Пећи 1. фебруара 2005. године убијен је Садик Мусај, а његов брат Џељадин Мусај убијен је у заседи ( заједно са унуком) код бензинске пумпе Молика у селу Раушић код Пећи 14. јуна 2005. године. Џељадин Мусај је био у програму заштите сведока.

Исмет Мусај, брат убијених Садика и Џељадина Мусаја, убијен је 2001. године непосредно пре почетка суђења групи Дукађини у Приштини, док је њихов брат Синан Мусај нестао за време сукоба на Косову и Метохији као припадник ФАРК, за чију се отмицу и убиство сумњичи Харадинај.

У Пећи 2002. године из ватреног оружја убијени су заштићени сведоци Садик и Весељ Мурићи, док је у саобраћајној несрећи 17. фебруара 2007. године у Подгорици убијен Кујтим Бериша.

Поред ових 14 убијених потенцијалних сведока, у документу се наводи и неуспео покушај убиства сведока Рамиза Мурићија.

Мурићи је заједно са Весељом Мурићијем, Садиком Мусајем, Тахиром Земајем и Иљиром Сељимајем сведочио на суђењу групи припадника ОВК у међународном суду у Приштини у поступку против Рамуша Ахметаја, Идриза Баљаја, Ахмета Ељшанија, Бекима Зекаја и Даута Харадинаја.

Осумњичена петорица осуђена су на казне затвора од три до 15 година за убиство четири припадника оружаних формација тзв. Републике Косово – ФАРК којима је командовао Тахир Земај.

Суђење је почело 2001. године, а завршено децембра 2002. године. Окривљени су били официри ОВК, у оперативној зони Дукађини, под командом Рамуша Харадинаја.

У интервјуу датом 2. јуна 2007. године новинарима-истраживачима Института за извештавање о рату и миру са седиштем у Лондону, Рамиз Мурићи је рекао да „та петорица која су осуђена, и сада се налазе у затвору на Косову, систематски врше освету“.

„Сви сведоци у случају Дукађини редом се ликвидирају. Остали смо само још ја и мој рођак Весељ Мурићи који је заједно са другом петорицом припадника ФАРК био отет и успео да побегне са места злочина. Пошто је његово сведочење на суду било од пресудног значаја, касније се одселио са Косова“, рекао је тада Мурићи који је после сведочења био укључен у програм заштите сведока.

Рамиз Мурићи се касније сам одрекао заштите.

Документација Тужилаштва сведочи и да се ликвидација првог потенцијалног сведока из редова бивше ОВК догодила 23. јуна 1999. године, када је у Дечанима нестао Суад Ксорај , главни оператер сателитских веза ОВК за време рата на Косову.

Његово угљенисано тело пронађено је 1. августа исте године у шуми недалеко од Дечана, а покрај леша пронађена је порука „Убили га Срби“. Породица Суада Ксораја пријавила је КФОР-у и УНМИК-у нестанак, сумњичећи Харадинаја за његову отмицу и убиство.

Ликвидација осталих потенцијалних сведока из редова бивше ОВК и ФАРК-а настављена је у јесен 2000. године када је у центру Приштине убијен Џеват Маколи, шеф обезбеђења Ибрахима Ругове.

Исте године бачене су четири експлозивне направе на Руговину породичну кућу, а у једном од бомбашких напада смртно је страдала Руговина свастика и двоје малолетне деце.

Октобра 2000. године у Србици убијени су председник Руговиног ДСК у том месту Беким Кастрати и новинар приштинског листа „Бота Сот“ Бесим Дујаку ( тада заменик шефа Руговиног обезбеђења). Том приликом рањен је Гани Геци.

Септембра 2003. године хицем из ватреног оружја убијен је официр КПС-а Хајдар Ахмети, а неколико дана након овог убиства, хицима из ватреног оружја убијен је и Агим Маколи, такође официр КПС-а.

У Пећи, 2004. године убијени су Смајл Ељазај (отац убијеног сведока Авнија Ељезаја) и Есат Тахири.

У документу Тужилаштва за ратне злочине наводи се да је неколико сарадника Ругове и Тахира Земаја (ФАРК) ликвидиран

о и пре доласка КФОР-а и УНМИК-а на Косово и Метохију.

Тако је један од оснивача Руговине партије ДСК др Фабри Хамити тешко рањен у покушају атентата октобра 1998. године у Приштини, у насељу Дарданија, а након двадесетак дана од рањавања и преминуо у приштинској болници.

Публициста и бивши новинар приштинске Рилиндије, члан Председништва ДСК, Енвер Маљоку убијен је децембра 1998. године, након објављивања Руговиног интервјуа у коме се осуђују напади и отмице неалбанаца на Косову од стране ОВК.

Бивши официр ЈНА Ахмет Краснићи, тада самозвани министар одбране Републике Косово, убијен је у Тирани у представништву илегалне Владе Републике Косово почетком 1999. године.

Према документу Тужилаштва, у поступку против Харадинаја, Брахимаја и Баљаја хашко тужилаштво је извело 81 сведока, од којих је 34 њих дало исказ под заштитним мерама, издато је 18 позива под претњом принудних мера и два налога за привођење сведока.