Регионална Координација удружења породица несталих са подручја бивше Југославије затражила је данас од Европске уније да не дозволи ниједној држави региона да постане њен члан док не реши судбину несталих особа за које је одговорна.

Захтев је изнет у отвореном писму упућеном са скупа којим је, на Тргу Николе Пашића у Београду, обележен Међународни дан несталих.

Писмо је прочитала члан Управног одбора Регионалне Координације удружења несталих Олгица Божанић, дан раније је порука истоветног садржаја упућена са скупа породица несталих у Брчком (БиХ), а данас ће то исто бити учињено и на скупу у Петрињи (Хрватска).

Породице несталих с подручја бивше Југославије су, такође, позвале Комисију ЕУ да „појача притисак на владе земаља западног Балкана како би оствариле пуно већи и искрен напор у лоцирању, ексхумацији и идентификацији несталих особа“.

Од свих власти држава региона је затражено да се суоче с прошлошћу и истином о страдањима у протеклом рату, не обазираући се на политичке интересе.

Од представника извршне изаконодавне власти и политичких партија у тим земљама породице несталих су затражиле „да престану са лицитирањем и злоупотребом жртава креирајући којекакве спискове жртава и пласирајући лажна обећања ради ситног професионалног или личног интереса“.

У отвореном писму породице несталих су истакле да њихова агонија и даље траје, иако је протекло 20 година од избијања сукоба на простору бивше Југославије, 16 од њиховог завршетка и 12 од усвајања Резолуције Савета безбедности УН о статусу КиМ.

Да би та патња била још већа, како су истакли, наредбодавци и извршиоци злочина узели су себи за право да посмртне остатке њихових најмилијих „по неколико пута скрнаве, премештају и замећу траг“.

Тиме су несталима, „осим права на живот, узели право на идентитет, а нама сервирају неизвесност, која је тежа и од најцрње истине“, наведено је у отвореном писму.

„Преживели чланови породица несталих свесни су да је све то учињено због политике и да је решење у политици, код политичких моћника“ и зато су инсистирали да политичари у земљама региона „почну да говоре језиком истине, ради боље будућности свих нас“.

Поред тога, упутили су молбу свима који имају било каква сазнања од помоћи за расветљавање судбине несталих да скупе храброст и нађу начин да, барем анонимно, кажу истину, а информације којима располажу проследе надлежним телима и органима који трагају за несталима.

Судбина несталих треба да буде приоритет у дијалогу

Породице киднапованих и несталих са Косова и Метохије затражиле су данас да питање расветљавања судбине чланова њихових породица буде приоритет у дијалогу Београда и Приштине.

На скупу поводом Међународног дана несталих, који је одржан у Грачаници, од посредника ЕУ Роберта Купера је затражено да питање расветљавања судбине киднапованих и несталих буде приоритет у бриселском дијалогу и да чланови породица буду присутни на састанку када се о тој теми буде разговарало.

Координатор Удружења породица киднапованих и несталих Милорад Трифуновић изјавио је да су породице незадовољне процесом расветљавања судбине несталих.

“Вест о отетим члановима породице чекамо 13 година и тражимо само истину, ма каква она била“, рекао је Трифуновић.

Он је у име породица киднапованих и несталих затражио и од власти у Београду и Приштини да учини све како би се истражиле локације за које се сумња да се тамо налазе остаци несталих.

“Молимо преговараче Борка Стефановића и Едиту Тахири да питање расветљавање судбине несталих и киднапованих буде приоритет, а од Купера тражимо да ово питање стави на дневни ред као приоритетно у будућем дијалогу Београда и Приштине у Бриселу“, рекао је Трифуновић.

Он је указао на то да на Косову и Метохији не постоји адекватна заштита сведока због чега многи не смеју да сведоче о страдањима Срба током 1998. и 1999. године у покрајини.

На скупу који је одржан у центру Грачанице, продице киднапованих и несталих носиле су слике ближњих који су нестали током 1998. и 1999. године.

Како је на скупу речено, на Косову и Метохији је непозната судбина 1.808 лица, међу којима 537 Срба и других неалбанаца. 

Породице несталих траже јединствену базу података

Незадовољна динамиком расветљавања судбине несталих, српска удружења породица несталих у ратовима на простору бивше Југославије затражила су данас да државе отворе све атхиве и формирају јединствену базу података, како би се убрзао и окончао овај процес.

Преседница Координације српских удружења породица несталих Наташа Шћепановић навела је, на конференцији за новинаре посвећеној Међуародном дану несталих, да је то неопходно јер се и даље „отеже“ са отварењем познатих гробних места, ексхумацијама и идетификацијама жртава.

Она је прецизирала да се међу 13.714 несталих особа, за којима се још трага, налази више од 4.000 Срба. Од тога се у Босни и Херцеговини трага за 1.756 Срба, у Хрватској за 2.130 и на Косову и Метохији за 521 особом, углавном српским жтрвама, али и Ромина и другим неалбнацима.

Председница Одбора заробљених и погинулих у Републици Српској Добринка Трифковић је навела да се у спомен-костурницама у БиХ налази 630 неидентификованих посмттних остатака несталих Срба.

Срспка удружења породица несталих, нагласила је, незадовољна су радом Института за нестале у БиХ, с обзиром на то да је у последње три године идентификовао посмртне остатке 3.300 Бошњака, а само 70 Срба, с тим што је у истом периоду ексхумирано свега осам тела особа српске нациналности.