Povratnicka kuca u Talinovcu (Foto KIM)

MPZ: Opština Uroševac loš primer povratka

29.08.2011. 10:45 РадиоКиМ

U opštini Uroševac u proteklih nekoliko godina izgrađano je preko 50 kuća za srpske povaratnike. Vratilo se uglavnom staračko domaćinstvo, ali su mnogi od njih usled čestih napada i pljački napustili novoizgrađene kuće.

Povratnik Tomislav Jevtic vratio se 2006, u selo Talinovac koje je jedno od retkih primera povratka u opštini Uroševac. Jevtić je za KIM radio izjavio da se vratio sa suprugom. Žive od poljoprivrede i minimalanih novčanih primanja iz Srbije.

“Živimo od minimalca koji iznosi 8000 dinara i bavimo se malo poljoprivredom. Ranije smo primali humanitarnu pomoć, ali više ne, niko nas ne pomaže, ni vlada Kosova, ni vlada Srbije. Sinovi mi ponekad daju po neki dinar i to je sve”, kazao je Jevtić.

U susednim selima Babljak i Babuš povratnika gotovo i da više nema, jer su se usled pritisaka i krađa iselili. Predstavnik sela Talinovac Milovan Jevtić kaže da je, kada je u pitanju bezbednost, kod njih situacija nešto bolja.

“Bilo je nekih krađa, ali neki drugi incidenti se nisu događali. Za sada je bezbedno i mirno. Redovno odlazim na sastanke u opštini gde se razgovara i o bezbednosti, ali susedna sela se ne mogu pohvaliti da sa komšijama Albancima žive dobro, u Babljaku i Babušu vlada haos, zato ljudi iako su se vratili češće nisu u svojim kućama, nego što jesu”, kazao je Jevtić.

Radojica Tomić, ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova kaže da je opština Uroševac loš primer povratka.
“Opština Uroševac je loš primer povratka, posebno sela Babljak i Babuš. Tamo smo napravili oko 50 kuća, napravili smo i Dom zdravlja, a mali je broj porodica koje su se vratile da tu žive”, kazao je Tomić.

Međunarodni civilni predstavnik Piter Fejt slaže se da broj povratnika nije zadovoljavajući. Ističe da su ekonomske poteškoće jedini problem u procesu povratka.

“Mislim da je problem povratka obaveza i da to Evropska unija uzima u obzir veoma ozbiljno. Rekao bih da je to ljudsko pravo u centru evropskog delovanja. Godinama već radimo na povećanju broja povratka raseljenih, nadam se da će se u budućnosti broj povratnika povećati. Bezbednosni uslovi na kosovu su se poboljšali, ali ekonomska situacija je teška. Neko ko želi da se vrati želi da ima dobar posao i dobre uslove za svoju decu”, kazao je Fejt.

U Talinovcu kao i u drugim povratničkim selima nema mladih zbog problema oko zapošljavanja i školovanja što predstavlja najveći nedostatak u procesu povratka na Kosovo i Metohiju.