Муџахедин који је у љето 1992. године позирао са одсјеченом главом српског војника Благоја Благојевића на Црном врху, је француски држављанин Кристофер Казе за кога се дуго вјеровало да је, као члан тзв. Рубешке групе, погинуо у окршају са белгијском полицијом.

Казе је веома близак пријатељ Лионела Димона, једног од Абу Хамзи који је ратовао под заставом одреда Ел муџахедин, а по занимању је љекар и радио је у болници у Зеници, пише бањалучка штампа позивајући се на неименоване изворе.

Према извору, француске обавјештајне службе већ неко вријеме покушавају да од надлежних у БиХ добију информације о Казеу, будући да је он, одмах по избијању рата у БиХ, стигао на ове просторе и придружио се исламским ратницима у борбама против Војске РС.

Како наводе саговорници, Казе је у БиХ живио под најмање три имена и то Абу Џафер, Абу Ибрахим и Абу Мухамед, те да су му управо ти лажни идентитети помогли да се из Француске, послије низа скандала које је изазвала тзв. Рубешка група, тајним каналима пребаци у БиХ и ту живи можда чак и данас.

Члан Експертског тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала Џевад Галијашевић рекао је да Казеови заштитници знају да ли је он у БиХ или не, али да то неће рећи ни француским, ни домаћим службама.

Према његовим ријечима, Казеа и Димона не повезује само тзв. Рубешка група којој су француске власти на терет стављале припрему атентата на неког од чланова

Г-17, те низ оружаних пљачки и разбојништава у Француској, него се обојица доводе и у везу са наводном хуманитарном организацијом ИГАСА, једном од финансијских паравана Ал Каиде, којој се приписује и покушај атентата на покојног папу Јована Павла Другог током његове посјете Бањалуци 2003. године.

Он сматра, да ће француски обавјештајци тешко доћи до валидних података о Казеу или било ком другом исламском ратнику, јер су они и данас у БиХ заштићени са најмање три прстена.

– Први прстен је врх Исламске вјерске заједнице, предвођен рејсом Мустафом Церићем, који је и најодговорнији за довођење и масовну натурализацију муџахедина. Други прстен чини Савјет за одбрану и безбједност СДА, странке која је још 1990-их година широм отворила врата БиХ Арапима, док трећи прстен представљају оперативци ЦИА, који су од самог почетка знали све о придошлицама у БиХ, али због других интереса нису хтјели да реагују нити да траже њихово протјеривање – појаснио је Галијашевић. (Срна)