Da stvarno ti mladi romi onda osete da su deo ovog društva, da su ravnopravni građani.Čemu to odvajanje pod plaštom brige. Čemu tolika neozbiljnost. To ne treba da nas čudi .Bivši pomoćnik ministra za manjinska i ljudska prava Petar Antić je za b92 izjavio da Srbija ima usvojenu strategije, i određen broj zakona koji se tiču poboljšanja statusa roma. Međutim , prema njegovim rečima, propisi se ne sprovode jer ne postoji politička volja za to. Da vlast u Srbiji krajnje neozbiljno pristupa problemima Roma govori i izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava ( Amnesty international) , za 2011 godinu. Opširnije o ovome na linku Zabraniti prinudna iseljavanja ljudi u Srbiji–
Romi se, pored teških uslova u kojima žive, suočavaju sa prinudnim iseljavanjem, odnosno vraćanjem u mesta porekla čime se krši njihovo pravo na slobodu kretanja. Ova organizacija pozvala je vlasti u Srbiji da spreče prinudno iseljavanje Roma.Ne treba zaboraviti da je Srbija u godini kada je predsedavala dekadom Roma, obrukana zahvaljujući gradonačelniku Draganu Đilasu.

Baš te 2009. godine Gradske vlasti krenule su nasilno bagerima na nehigijensko romsko naselje u bloku 67. i srušilo im barake zatrpavši im tako i ono malo imovine što su imali unutar tih baraka. Nije tada demokratska vlast mislila da li su nekom bolesnom Romskom detetu ostali lekovi u baraci. A ni alternativni smeštaj im tada nije obezbeđen.

Prema izveštaju Amnestija posebno su ugrožene žene romske nacionalnosti.Na sednici Odbora za ravnopravnost polova Skupštine Srbije, koja je održana povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma 8. aprila, ukazano je da je prosečan životni vek Romkinja u Srbiji 48 godina, što je za gotovo 30 godina kraće od žena u ostatku populacije.Istraživanje je pokazalo i da je unutar romske populacije 75% žena nepismeno, 35% žena završi osnovnu školu, 25% srednju, a tri% žena ima visoko obrazovanje. Prema podacima Saveta za rodnu ravnopravnost, 45% Romkinja nema lična dokumenta, što im otežava ostvarenje prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite.Kao i ranijih godina, veliki problem Roma je to što nemaju lična dokumenta, zbog čega ne mogu da se hrane u kuhinjama za siromašne, pa brljaju po kontejnerima.

Ovo su samo neki od pokazatelja u kojoj meri se demokratska vlast samo deklarativno ophodi prema problemima Roma. Pa je samim tim i logično da i mladenovačke demokrate srovode takvu politiku svojim glupim akcijama. Pravljenje dečijih igrališta, organizovanje kulturnih dešavanja, i slične aktivnosti koje lokalne demoktrate izvode isključivo na teritoriji gde žive romi, samo još više doprinose diskriminaciji, jer ih i na taj način vlast svesno odvaja od ostatka ljudi koji čine celokupnu zajednicu. Dakle, nužno je da se rešavanju problema Roma pristupi na ozbiljan i odgovoran način. Ali kao što to kaže bivši pomoćnik ministra za ljudska prava Petar Antić, za tako nešto ne postoji politička volja. Posebna je stvar zloupotreba roma u političke svrhe. Pogotovo pred izbore, koji nisu baš tako daleko.

Sa druge strane svedoci smo i jednog drugog primera dvolične politike koju sprovodi mladenovački DS. Održan je i taj neki javni čas posvećen osobama sa invaliditetom (na +40 stepeni).Ovo je takođe imalo za cilj da poboljša položaj osoba sa invaliditetom. Ali šta vredi , kad sve to pada u vodu kada te iste demokrate sa druge strane pokazuju svoje pravo lice kada su problemi invalida u pitanju. U stanju su sto puta da se hvale kako su postavili rampe za invalide i slično. Ali pobogu to su elementarne stvari.Podsetimo se konkursa koji opština raspisuje za dodelu sredstava za finansiranje sportskih klubova i nevladinih organizacija.Komisiju su činili Ivan Janković, dr.Zoran Miletić i Dejan Čokić, svi iz DS-a.

Ova komisija dodelila je sumu od 30.000 dinara Udruženju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida za projekat „Psihosocijalna podrška starim , bolesnim i nepokretnim ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima i korisnicima porodične invalidnine kroz kućne posete mobilnih timova“. Ovo je jedan od dokaza kako se u stvari demokrate ophode prema problemima invalida. Mogu da održe gomilu tribina i uličnih aktivnosti na temu položaja invalida. Treba spomenuti da tribine najčešće posećuju omladinci DS-a jer žele da prikažu kako je interesovanje bilo veliko. Sve je to jedan jako loš stranački marketing . Ali kao što vidimo materijalna podrška zna i te kako da izostane.

I evo kada se već bavimo lokalnim Demokratama da pomenemo jednu novost.Za predsednika Sportskog Saveza Mladenovca, izabran je Dragoslav Stojković – Stojke, jedan od članova Upravnog odbora Saveza je Dejan Čokić potpredsednik opštine Mladenovac , član DS-a i kandidat za predsednika Opštine na predstojećim izborima.Ono što je skandalozno tiče se da je novo rukovodstvo iz Sportskog Saveza isključilo 21 klub, zbog neplaćene članarine. Među isključenim klubovima izmeđuostalih nalaze se FK Dedinje, FK Velika Ivanča, Rvački klub Ljubomir Ivanović Gedža, Kik Boks klub Mladenovac, Košarkaški Klub Mladenovac, itd.

Pa vi sada vidite kako je to kada vam neko iz vlasti ( Dejan Čokić) sedne u organizaciju poput ovog Saveza. Umesto da radi na tome da maksimalno pomaže klubove, zbog dece ovog grada, vlast im odmaže. Mladenovac je deo Srbije , a nedostatak političke volje da se klubovima pomogne kako bi oni došli do većeg novca kroz Evropske fondove, nas uistinu čini jednom velikom rupom. A sve što radi i čime se hvali vlast čini deklarativno, ali su sve više i više postali providni u kombinatorici kojoj su skloni. (Mladenovacke Vesti)