25. 08. 2011.

Призрен – За последњих пола године на окупираним територијама је забележено неколико случајева вандализма према српским православним светињама. У пролеће је с цркве Богородице Љевишке украден део крова. Почетком лета је у предграђу Призрена оштећен темељ православне цркве из XIV века. Оскрнављен је храм у селу Самодрежа, у којем су Албанци направили јавни тоалет.

Истаћи ћемо да су се сви ови догађаји десили пре него што је почетком јула букнуо конфликт на северу окупираних територија, који не представља претњу само за безбедност српског становништва у другим крајевима покрајине, већ и за очување православних светиња, од којих се већина налази управо јужно од реке Ибар. Ситуацију коментарише одговорни уредник поратала „Православље.ру“ отац Игњатије.

СПЦ није случајно забринута због онога што се дешава. Трагичност ситуације Срба на окупираним територијама састоји се у томе што су они у суштини таоци, пошто су географски одвојени од централне Србије. Забринутост изазива и очување цркава. Сетимо се да је 2004. године, за време обрачуна са Србима КФОР-оваца и представника других међународних мисија било много више него сад. И они нису успели да заштите храмове од рушења. Болно је питање шта могу да учине у садашњим условима.

Немојмо заборавити да су многе светиње, које су раније чувале снаге КФОР и ЕУЛЕКС у току последње године прешле у надлежност шиптарске полицијске службе, која се углавном састоји од Албанаца. Сад се поставља питање предаје свих главних српских светиња под заштиту КПС, која је у низу случајева већ показала вапијућу професионалну некомпетентност.

Оче Игњатије, да ли ће се ово одразити и на делатност међународних хуманитарних организација у покрајини?

Сад косовским Албанцима не иде у прилог да изгледају као погромаши, тако да нелегалне шиптарске структуре вероватно неће спречавати рад ових структура. Друга је ствар што шиптарски „интелектуалци“ све чешће покушавају да прогласе православне манастире и цркве покрајине за шиптарске, које су Срби некада освојили. И Србија све чешће на међународном нивоу мора да доказује своје право на светиње. Истичем да Београд у овом питању има подршку РПЦ, која стоји на страни историјске истине и сматра да је то српско духовно наслеђе.

Да ли се тренутно на окупираним територијама одвијају радови на обнови – и колико активно?

Радови се одвијају. У многим крајевима окупираних територија оживљује литургијски живот. Планирано је да се у Призрену обнови рад богословије, тамо 1. септембра треба да почне настава. Колико ми је познато, у Призрену се такође одвијају радови на рестаурацији и конзервацији. У другим градовима и насељеним местима рестаурирано је неколико храмова из XIX-ХХ века и Срби су поново добили могућност да се моле у њима. Древне светиње као што су манастири Пећ и Дечани нису настрадали у току косовских сукоба, али је и њима потребна помоћ стручњака. Средства пристижу од власти Србије, различитих европских и америчких структура. Као што је познато, у процесу учествује и Русија, која је издвојила два милиона евра преко УНЕСКА. Међутим, лично ми се чини да је за косовске Србе морална подршка Русије чак важнија од материјалне. Неки мештани су ми говорили: имамо шта да једемо, преживећемо, главно је то што нас ви подржавате и што сте с нама.

(Извор: Глас Русије/Васељенска ТВ)