Бивши премијер Косова Рамуш Харадинај, осумњичени за злочине против човечности и кршење закона рата, поново је изашао пред Међународни трибунал за бившу Југославију. Бивши командир ОВК налази се у одличном расположењу и демонстрира суду свој осмех, у којем се спајају смиреност и цинизам.

Како да не буде смирен? Јер већина сведока у његовом случају већ је напустила бели свет. А кључни очевидац који је остао међу живима, Албанац Шевчет Кабаши, одбио је да сведочи. Узнемирујући сигнал је зазвонио још 18. августа, када је Кабаши требало да почне да одговара на питања истраге. Мада адвокат Албанца је изјавио да је његов клијент „физички и морално изнурен“ и да неколико ноћи није спавао. Испитивање је било одложено.

Трба истаћи да је пре шест година Кабаши пристао да говори о догађајима који се се дешавали 1998. године у косовском месту Јабланица. Овде, по подацима оптужбе, постојао је логор који су организовали Харадинај и његови саборци, где су мучили и убијали Србе, Роме и Албанце лојалне Београду. Кабаши је радио у том логору као чувар и он сасвим очигледно има шта да саопшти високом Суду. Међутим, 2007. године сведок је одједном одбио да сведочи, што је дало повод Међународном трибуналу да га оптужи по члану „непоштовање суда“.

Прошлог уторка Кабаши је почео отворено да тражи своја права: Шта сам учинио да ме затворите? Зашто морам да седим са људима оптуженим за злочине, на пример са Караџићем? На питање да ли се плаши да сведочи зато што су многи други сведоци убијени или нестали, он бодро одговара – не, не плаши се. Али ту додаје – Ја сам срећан што сам још жив. Нема зрна разума ни у изјавама попут ове „Мислим да је бесмислено и непоштоно да сведочим, мада имам шта да кажем“. При томе Кабаши признаје да је многе чињенице већ заборавио.

Чиме се објашњава такво понашање Кабашија? То је провокација или страх за свој живот? Мишљење српског новинара Милована Дрецуна:

Оно што он сада говори у Хашком Трибуналу је веома агресиван наступ који не може да буде неприпремљен. По мени, Кабаши је добро припремљен од тима британских или америчких стручњака да напада Хаг, уместо да одговора на питања. С друге стране, његов страх произлази из племенско-клановске структуре која влада албанским друштвом на Косову и Метохији. Немам никакву дилему, а и причао сам са Албанцима, да је клан Харадинаја запретио Кабашијевој породици да ће цела бити ликвидирана, уколико он проговори нешто у Хашком трибуналу. Кабаши није застрашен од могућих санкција МТБЈ, а то може значити да је добио гаранције од неке јако моћне државе да га Хашки трибунал неће нешто озбиљније санкционисати због овакве нагле промене става.

У интервјуу за Глас Русије Милован Дрецун сећа се разговора са извором блиским Међународном трибуналу, који је истакао да се Харадинај налази под протекцијом САД и Велике Британије. Није тајна да ове земље имају непосредни утицај на одлуке Трибунала. После другог заседања у Хагу национални савет Србије за сарадњу са МТБЈ изјавио је да је забринут и затражио је да се хитно осигура заштита сведока. Али, судећи по испитивању Кабашија, Хаг се много више брине за заштиту оптуженог, него о заштиту очевидаца. А то значи да на ослобађање Харадинаја не треба дуго чекати.